Ovaj tajanstveni kult bio je omiljen među rimskim vojnicima: Ko su bili gavran, mlada, vojnik, lav...?

Kult Mitre je u antičkom Rimu bio obavijen velom tajne, a mitraizam se danas smatra misterioznijim i od Eleusinske misterije.

Ipak, tamo gde nema pisanih tragova, u pomoć priskaču arheologija i srodne nauke koje su potvrdila da su poštovaoci ovog kulta pravili podzemne hramove u prirodnim pećinama, gde je centralni deo svetilišta bio posvećen tauroktoniji - žrtvovanju bika. Do danas je pronađeno preko 200 ovakvih hramova sve od Sirije pa do Britanije, koji naučnicima pružaju dragocene podatke o ovom misterioznom kultu. 

Mnoga nagađanja o tajnom kultu

Tokom decenija mnogi naučnici su pokušali da na osnovu reljefnih prikaza iz svetilišta i iz saznanja o sličnim kultovima, proniknu u filozofsku sferu mitraizma. Sve ih je navodilo na razmišljanje da je najvažniji element mita o Mitrinim misterijama bilo ubistvo bika.

Oni tvrde da su vernici verovali da iz smrti životinje - koja se često smatra simbolom snage i plodnosti - nastaje novi život. Preporod je bila suštinska ideja, a žrtvovanje bika uspostavljalo je novi kosmički poredak, koji je takođe bio povezan sa mesecom i plodnošću.

Na reljefnim predstavama na zidovima hramova koji su posvećeni Mitri, on je gotovo uvek predstavljan u crvenoj tunici sa plavim ogrtačem, dok je na glavi nosio frigijsku kapu. Na većini njih on skreće pogled sa bika na samrti, ka mesecu. Pored toga, on ima i nekoliko pomagača koji kradu plodnost od bika: psa, zmiju i škorpiju.

Na repu bika koji se završava klasijem pšenice uglavnom stoji gavaran. Ova ptica je prema mišljenju naučnika verovatno imala ulogu posrednika između Mitre i boga sunca, sa kojim treba da podeli meso bika.

Arheolozi sugerišu da su se reljefi nalazili na kraju hrama, a vernici su morali da dele meso bika sa Solom, o čemu svedoče fragmenti posuđa i kosti životinja.

Sedam nivoa inicijacije

Međutim, misterije nisu bile samo zabava ili igre. Naučnici su utvrdili da je postojalo sedam nivoa inicijacije koji su se po redu zvali: gavran, mlada, vojnik, lav, persijanac, sunčev glasnik i otac, a svaki od njih je imao svoj tip odeće i određene zadatke.

Svaka nova inicijacija je prema arheološkim dokazima podrazumevala drugačiji zadatak koji je učesnik morao da ispuni, pa je tako na slikovnim predstavama gavran morao da nosi hranu, dok su lavovi prinosili žrtvu ocu. 

Arheolozi tvrde da slike u hramu Mitre u Santa Maria Kapua Vetere prikazuju različite scene na kojima su inicirani morali da učestvuju i u testovima hrabrosti.

Poslednjih godina uspostavljena je radikalna nova teorija koja kaže da Mitrine misterije nisu nastale na istoku, već u Italiji. A da je kult prema ovoj hipotezi osnovala nepoznata osoba, koja je pozajmila nekoliko stvari iz persijskog sveta kako bi svojim misterijama dala egzotični šarm.

Ipak, suština je u tome da postoji premalo izvora kako bi se dalo određeno objašnjenje o poreklu kulta.

Danas znamo da je Mitra prvobitno bio persijski bog čiji se uticaj proširio sa istoka na zapad u periodu Aleksandra Makedonskog. Glavna pretpostavka je da je u Rim stigao sa vojnicima iz istočnih provincija.  

Nakon uspostavljanja hrišćanstva, utvrđeno je da Mitrine misterije polako gube na značaju. Međutim, arheolozi tvrde da su neki od hramova ostali u upotrebi sve do ranog 5. veka.