Koža jaguara, zlatne posude, lonci meda... Šta nam piktografski kodeks drevnih Asteka otkriva?

Jednom godišnje je astečko carstvo ubiralo dobra od svojih podanika, a ovo znamo na osnovu piktografskog kodeksa Matrikula de tributos. Ipak, naučnici veruju da je on zapravo mnogo više od nabrajanja predmeta.

Zabeleženo je da je samo jedna provincija na godišnjem nivou snadbevala carstvo sa 128 000 komada tekstila. A roba koju su dugovali je nabrojana u raskošno ilustrovanom kodeksu poznatom kao Matrikula de tributos - piktografskom narativu koji detaljno opisuje koja dobra svaka provincija duguje carstvu. 

Ovi spisi su na nahuatlu nazvani i tekijamatl, što znači papir ili dokument koji se odnosi na poreze. Naučnici sumnjaju da je možda reč o i kopiji pre-hispanskog originala - napravljenoj na zahtev Ernana Kortesa, koji je želeo da upozna ekonomsku organizaciju carstva.

Koja je namena?

Naučnici pretpostavljaju da je ovaj tekst nastao u Meksiku posle 1511. godine. Danas ovaj spis sadrži svega 16 strana ispunjenih piktogramima i smatra se da je nepotpun.

Iako se i još uvek vode debate među naučnicima o pravoj nameni Matricula de Tributos-a, pretpostavlja se da je ovo zvanični spis ili neki vid odavanja počasti poslednjem astečkom caru Montezumi II od strane pokorenih država.

Neki od istraživača tvrde da je ovaj spis možda i kopija, međutim koja god da je bila njegova namena jedno je sigurno – stranice rukopisa sa piktogramima pružaju dragocen uvid u administrativnu strukturu centralnog Meksika pre španskog osvajanja.

 Pretpostavlja se da je najmanje šest tlacuilokuea - mezoameričkih slikara-pisca, doprinelo njenom nastanku. A naučnici su uspeli da identifikuju dva stila koja su praktikovali ovi slikari, a koja pripadaju miktekanskom i mendočinskom stilu.

Uz nekoliko izuzetaka, svaka stranica rukopisa objašnjava da li su plaćeni ili kolike i kakve poreze treba da plati svaka od provincija. Njihove dažbine su predstavljene piktogramima koji označavaju gradove u regionu, a čitaju se od donjeg dela leve strane ka gore. 

Prvo su navođeni glavni gradovi u pokrajini, da bi se u nastavku nizali manji - gradovi pod vlašću prestonice. Pored njih je stajala očekivana količina, a naučnici smatraju da je obeležavanje dobara po provincijama i regionima dokaz o proizvodnim centrima kao i o ekonomiji carstva. Nakon kreiranja slikovnog sadržaja dodavani su natpisi, prvo na nahuatlu, a zatim i na španskom - koji su po pretpostavci istraživača dodavani kasnije.

Složen sistem

Majkl Smit sa Univerzieta Arizona identifikovao je složen sistem od najmanje 11 različitih vrsta dobara navedenih u kodeksu a koji se naplaćuju na nivou carstva i nivou grada-države.

Porezi koji se plaćaju na nivou grada - države verovatno su bili mnogo značajniji za prosečnog građanina Asteka od onih koji su zabeleženi u zapisu koji se vidi u kodeksu, prema njegovom mišljenju. Lokalni porezi na zemlju i trgovinu - koji su se često plaćali u zrnu kakaa ili pamuku - finansirali su kanale i brane, na koje su se oslanjali svi Asteci.

U savremenom dobu, Matrikula de tributos sa svojim simbolima se smatra važnim dokumentom u proučavanju kulture i jezika drevnih Asteka, kao i matematike, upravljanja, ekonomije i geografije.