Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Koža jaguara, zlatne posude, lonci meda... Šta nam piktografski kodeks drevnih Asteka otkriva?

Jednom godišnje je astečko carstvo ubiralo dobra od svojih podanika, a ovo znamo na osnovu piktografskog kodeksa Matrikula de tributos. Ipak, naučnici veruju da je on zapravo mnogo više od nabrajanja predmeta.

 Matrícula Izvor: Wikimedia Commons

Najviši zvaničnici Astečkog carstva su pre dolaska Španaca 1519. godine, na godišnjem nivou ubirali poreze u provincijama kojima su vladali. Među mnogobrojnim inventarom su se između ostalog nalazili koža jagura, zlatne posude, lonci pčelinjeg meda, so, guma i orlovi.

Možda će vas interesovati i:

Zabeleženo je da je samo jedna provincija na godišnjem nivou snadbevala carstvo sa 128 000 komada tekstila. A roba koju su dugovali je nabrojana u raskošno ilustrovanom kodeksu poznatom kao Matrikula de tributos - piktografskom narativu koji detaljno opisuje koja dobra svaka provincija duguje carstvu. 

Ovi spisi su na nahuatlu nazvani i tekijamatl, što znači papir ili dokument koji se odnosi na poreze. Naučnici sumnjaju da je možda reč o i kopiji pre-hispanskog originala - napravljenoj na zahtev Ernana Kortesa, koji je želeo da upozna ekonomsku organizaciju carstva.

Koja je namena?

Naučnici pretpostavljaju da je ovaj tekst nastao u Meksiku posle 1511. godine. Danas ovaj spis sadrži svega 16 strana ispunjenih piktogramima i smatra se da je nepotpun.

Iako se i još uvek vode debate među naučnicima o pravoj nameni Matricula de Tributos-a, pretpostavlja se da je ovo zvanični spis ili neki vid odavanja počasti poslednjem astečkom caru Montezumi II od strane pokorenih država.

Neki od istraživača tvrde da je ovaj spis možda i kopija, međutim koja god da je bila njegova namena jedno je sigurno – stranice rukopisa sa piktogramima pružaju dragocen uvid u administrativnu strukturu centralnog Meksika pre španskog osvajanja.

 Pretpostavlja se da je najmanje šest tlacuilokuea - mezoameričkih slikara-pisca, doprinelo njenom nastanku. A naučnici su uspeli da identifikuju dva stila koja su praktikovali ovi slikari, a koja pripadaju miktekanskom i mendočinskom stilu.

Uz nekoliko izuzetaka, svaka stranica rukopisa objašnjava da li su plaćeni ili kolike i kakve poreze treba da plati svaka od provincija. Njihove dažbine su predstavljene piktogramima koji označavaju gradove u regionu, a čitaju se od donjeg dela leve strane ka gore. 

Prvo su navođeni glavni gradovi u pokrajini, da bi se u nastavku nizali manji - gradovi pod vlašću prestonice. Pored njih je stajala očekivana količina, a naučnici smatraju da je obeležavanje dobara po provincijama i regionima dokaz o proizvodnim centrima kao i o ekonomiji carstva. Nakon kreiranja slikovnog sadržaja dodavani su natpisi, prvo na nahuatlu, a zatim i na španskom - koji su po pretpostavci istraživača dodavani kasnije.

Složen sistem

Majkl Smit sa Univerzieta Arizona identifikovao je složen sistem od najmanje 11 različitih vrsta dobara navedenih u kodeksu a koji se naplaćuju na nivou carstva i nivou grada-države.

Porezi koji se plaćaju na nivou grada - države verovatno su bili mnogo značajniji za prosečnog građanina Asteka od onih koji su zabeleženi u zapisu koji se vidi u kodeksu, prema njegovom mišljenju. Lokalni porezi na zemlju i trgovinu - koji su se često plaćali u zrnu kakaa ili pamuku - finansirali su kanale i brane, na koje su se oslanjali svi Asteci.

U savremenom dobu, Matrikula de tributos sa svojim simbolima se smatra važnim dokumentom u proučavanju kulture i jezika drevnih Asteka, kao i matematike, upravljanja, ekonomije i geografije.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka