Stari Egipćani su obožavali ova natprirodna bića više i od bogova: Demoni koji su ih pratili u zagrobni život

Egipćani su tokom najmanje dva milenijuma verovali da ih natprirodna hibridna bića čuvaju i vode kroz život i smrt.

Drevni Egipćani su verovali u još jednu grupu magičnih stvorenja. Naučnici danas ova stvorenja nazivaju demonima, a ova natprirodna bića su nekada davno pema mitologiji živela na pragu božanskog i sveta ljudi. Oni su po pozivu - bilo ljudi ili bogova, mogli da se kreću između svetova. 

Iako egiptolozi o ovim entitetima imaju skromno znanje, na osnovu retkih spisa koji su preživeli do danas se pretpostavlja da je njihova uloga bila održavanje kosmičkog poretka. Ono što naučnici mogu sa sigurnošću da tvrde na osnovu materijalnih dokaza, a vezano je za njih, jeste da su se prvi put pojavili u Srednjem kraljevstvu - oko 2030. do 1640. godine pne - kada istraživači pronalaze njihove oslikane predstave.

Pre ovog vremena, faraoni su direktno posredovali između bogova i ljudi, te je njihovo obožavanje bilo fokus religijske prakse. Ali tokom drugog milenijuma pne ova ustaljena praksa se menja. Razlog za ovo leži u činjenici da su svi Egipćani mogli direktno da učestvuju u verskom životu.

Popularniji od bogova

Tim naučnika sa Univerziteta Svonsi vodio je projekat koji je imao za cilj katalogizaciju što je moguće više ovih zanemarenih bića, na osnovu analiza figurica kao i drugih artefakata koji prikazuju čudne zveri. Krajni rezultat je bio dokumentovanje oko 4000 različitih magičnih bića koje su Egipćani obožavali i kojih su se plašili tokom dva milenijuma. Oni sumnjaju da su ovi demoni imali daleko veći uticaj na svakodnevni život u Starom Egiptu nego većina božanstava koja su poštovana u velikim hramovima širom zemlje.

Na osnovu ovih saznanja egiptolozi su definisali ova bića kao svako božanstvo koje se ne obožava unutar hrama, čudnog i zastrašujućeg izgleda.

Naučnici sugerišu da sa početkom ranog Srednjeg kraljevstva, niz pogrebnih čarobnih formula poznatih kao "Tekstovi kovčega", postaju sve češći u grobnicama običnih Egipćana. Svaki čovek je sada polagao pravo na zagrobni život, a verovali su da putovanje u carstvo mrtvih nadgleda skup hibridnih demona. Naučnici smatraju da je upravo ova promena u pogrebnoj praksi dovela do njihove popularizacije.

Izvor: Profimedia

Egiptolog Zuzana Benet proučavala je demone koji se spominju u staroegipatskoj zbirci tekstova "Knjiga dva načina". Njen zaključak je da su scene iz ovih tekstova često prikazivane na kovčezima i da deluju kao mapa podzemnog sveta. Da bi prešao u zagrobni život, verovali su da pokojnik mora da recituje magijske formule, koje su služile kao neka vrsta lozinke, na svakoj kapiji.

Demoni bi potom procenili da li su formule tačne ili ne. Ona takođe pretpostavlja da je izgled demona verovatno odgovarao ulogama koje su stvorenja imala. Babuni, za koje se smatralo da mogu da govore, često su prikazivani kao demoni koji osuđuju pokojnika.

Životinje koje su se smatrale nevidljivim u Starom Egiptu uključuju zmije, kornjače i škorpije, a baš one su pokušavale da spotaknu pokojnika dok izgovara formule. Mačke i krave, koje su bile povezivane sa negom, pomagale su osobi da prođe kroz kapiju.

Dakle, demoni nisu bili samo prepreke koje je trebalo prevazići u svakodnevnom životu, već su igrali i suštinsku ulogu u proceni svake osobe na njenom putu u zagrobni život.