Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

DNK analizom otkriven pravi uzrok nastanka lezija na glavi: Mumija deteta iz 16. veka otkriva evoluciju drevne zaraze

Prilikom prvog ispitivanja mumije deteta iz Napulja, naučnici nisu dovodili u pitanje poreklo lezija na glavi.

 Mumija deteta iz Napulja Izvor: Shutterstock

Naučnici su dugo sumnjali da je virus hepatitisa B cirkulisao među ljudima već vekovima, međutim sasvim slučajno i uz pomoć savremene medicine uspeli su da potvrde svoju teoriju. Kako se o evoluciji i poreklu hepatitisa B i danas malo zna, ovaj nalaz smatraju vrednim otkrićem. 

Možda će vas interesovati i:

Pogrešno dijagnostifikovana Variola vera

Tim naučnika je u svojoj studiji objavljenoj početkom 2018. godine, potvrdio sumnje na osnovu genomskih podataka koji su izolovani iz mumificiranih ostataka deteta sahranjenog u bazilici Svetog Domenika Mađorea u Napulju.

Istraživači su naveli kako prethodna naučna istraživanja posmrtnih ostataka iz 16. veka, nisu uključivala DNK testiranje, a rupice koje su i danas primetne na glavi preminilog deteta su sugerisale da se najverovatnije radi o velikim boginjama.

Da stvari budu komplikovanije, u naučnim krugovima se dugo smatralo da je ovo najstariji dokaz prisustva velikih boginja na srednjovekovnim ostacima - kao i kritična vremenska tačka koja ukazuje na poreklo širenja bolesti.

Međutim, uz pomoć savremene medicine istraživači su konačno uspeli da identifikuju uzrok nastanka ovih lezija. Koristeći napredne tehnike sekvenciranja, istraživači sada tvrde da je dete zapravo bilo zaraženo virusom hepatitisa B.

Oni ističu da je jedan od simtoma ove bolesti među mlađom populacijom i osip na licu, poznat i pod imenom Đanoti - Krostijev sindrom. Upravo ovaj sindrom je doveo do pogrešnog identifikovanja bolesti, što dodatno govori o poteškoćama sa kojima se naučnici suočavaju prilikom njihove identifikacije.

 Važnost oktrića

Genetičari Hendrik Ponar i Majkl de Grut naglašavaju koliko su savremeni pristupi važni u identifikaciji ključnih patogena koji su bili u cirkulaciji među drevnim populacijama. Ovi rezultati nam omogućavaju bolje određivanje vremenskog perioda u kom je došlo do zaraza kako tvrde.

Uz pomoć malih uzoraka tkiva kože i kostiju, naučnici su uspeli da izdvoje sitne fragmente DNK, a zatim i da spoje delove genetskih informacija kako bi stvorili potpuniju sliku.

Iako se većina virusa brzo menja - u nekim slučajevima za svega par dana - naučnici na osnovu ispitivanja utvrdili kako se HBV tokom poslednjih 450 godina malo izmenio, kao i da je njegova evolucija kompleksnija nego što se prvo činilo. Drugim rečima, naučnici nisu uspeli da nađu merljivu stopu evolucije tokom perioda od 450 godina koja razdvaja uzorak mumije od savremenih uzoraka.

Danas u svetu, prema nekim procenama ima više od 350 miliona ljudi koji boluju od hronične infekcije izazvane HBV-om. Dok je jedna trećina svetske populacije u jednom trenutku tokom života bila zaražena ovim virusom. Istraživači naglašavaju da ovakva istraživanja doprinose boljem razumevanju dinamici širenja i evolucije samog virusa.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka