Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

LEGENDA O RAJU NA KROVU SVETA: Priča o tibetanskom kraljevstvu u kom besmrtni ljudi čuvaju svu mudrost sveta

Tridesetih godina XX veka, ljudi su bili opčinjeni pričom o misterioznom kraljevstvu Šangri-La, gde vreme stoji, a ljudi čuvaju svu mudrost sveta.

 Budistički manastir na Tibetu Izvor: Shutterstock

Priča o raju na Zemlji spada među najdugovečnije mitove na svetu. Od sumerskih epova do keltske književnosti, ta tema se ponavlja hiljadama godina. Nije onda iznenađujuće da su i savremeni ljudi privučeni snom o izgubljenom raju u kom vreme stoji, gde ljudska bića žive u skladu sa prirodom i gde se čuva sva mudrost sveta. Za stanovnike XX veka taj raj je bio Šangri-La.

Priču o Šangri-La napisao je engleski romanopisac Džejms Hilton u svom romanu Izgubljeni horizont (1933). Smeštena u nemirne godine pre Drugog svetskog rata, knjiga govori o zajednici u lamaseriji, u izgubljenoj tibetanskoj dolini Šangri-La, odsečenoj od sveta i vremena. Sva mudrost ljudskog roda čuva se na ovom mestu, u glavama ljudi koji su se ovde okupili pred neminovnu katastrofu.

Možda će vas zanimati i:

Izgubljeni horizont je bila savršena knjiga za svoje vreme. U sve pesimističnijim 1930-im, kada se činilo da zapadna civilizacija kreće putem samouništenja – i kada se, kako je rekao Karl Jung, "u vazduhu osećao miris paljevine" – priča o svojevrsnom zemaljskom raju doživela je neverovatnu popularnost. A Tibet je 1930-ih još uvek bio zemlja misterija, jedno od poslednjih neotkrivenih mesta, zabranjen i izolovan. Danas je izbor dešavanja priče još dirljiviji, s obzirom na ono što se dogodilo na Tibetu nekoliko godina nakon što je knjiga objavljena, sa kineskom invazijom 1949. godine i Kulturnom revolucijom 1960-ih.

Ali na kojoj starijoj priči je zasnovana ova novija? Da li je Hilton imao na umu stvarno mesto? Da li je zaista postojala prava Šangri-La? I zašto mit o zemaljskom raju ima takav uticaj na ljudsku maštu?

Andradeova priča o otkrivanju Tibeta

Priča o izgubljenom kraljevstvu u tibetanskim planinama prvi put je privukla pažnju Zapada pre skoro četiri veka. I kao mnoge priče o skrivenom blagu, počinje izgubljenom misterioznom mapom koja je ponovo otkrivena pre sto godina u Kalkuti. Bio je to deo izuzetnog rukopisa koji je sadržao autobiografiju zapadnog misionara iz 16. veka na dvoru mogulskog cara Akbara.

U Akbarovo vreme Indija je još uvek slavno vladala, ali vetrovi su menjali pravac, a velika moć azijskih zemalja počela je polako da se smanjuje pod pritiskom moderne Evrope. Kao delimičan odgovor na ovaj svet koji se menja, Akbar je oko sebe okupio naučnike svih rasa i predstavnike svih vera nadajući se da će pronaći zajedničku osnovu svih religija, kako bi uklonio izvore verskih sukoba za dobro čovečanstva.

Jedan jezuitski sveštenik u jednom eseju je sažeo priče koje je čuo na dvoru Akbar i skicirao mapu. Na toj karti oblast Tibeta je prikazana kao velika bela praznina, na kojoj je samo jedno mesto označeno kao "jezero Manasarovar", i pored njega beleška koja kaže: "Ovde se kaže da hrišćani žive".

Sveštenik koji je napravio kartu bio je star da bi krenuo u opasnu misiju preko visokih planinskih prevoja u potrazi za nejasnom zajednicom hrišćana. Ali njegov naslednik, portugalski jezuitski misionar Antonio de Andrade, bio je oduševljen pričom i odlučan da krene u potragu.

Andrade je krenuo iz Akbarovog dvora. Teren je ubrzo postao neprijateljski nastrojen, ali Andrade je na kraju pronašao impresivno i bogato kraljevstvo - ali tamo nije živeo nijedan hrišćanin. Njegov izveštaj o avanturističkom putovanju ponovo je otkriven u Kalkuti u 19. veku, a kasnije ponovo objavljen 1926. godine pod naslovom Otkriće Tibeta. Hiltonov Izgubljeni horizont očigledno mnogo duguje ovom delu.

 Turisti šetaju pored glečera Snežne planine
Turisti se kreću šetalištem pored glečera u blizini vrha Snežne planine koja se uzdiže na 5.500 metara iznad grada Liđang, u kineskoj jugozapadnoj provinciji Junan. Lokalne vlasti su tvrdile da se čuveni Šangri-La engleskog romanopisca Džejmsa Hiltona nalazi na ovoj severozapadnoj visoravni Junana.
Izvor: AFP / AFP / Profimedia

Šambala

Ideja o izgubljenom kraljevstvu negde na Himalajima deo je tibetanskog budističkog učenja vekovima, a možda je i ispričana na dvoru Akbara. Ime Šambala se prvi put pojavljuje u tekstu poznatom kao Kalachakra tantra - ili Točak vremena. Doktrina Kalachakra tantre pripada najvišem nivou budističkog učenja mahajane, a oni koji je slede mogu da dostignu prosvetljenje za samo nekoliko godina.

U ovoj doktrini, mesto po imenu Šambala pojavljuje se kao mističan koncept, duhovni, a ne geografski cilj. Budistička priča govori o zemlji iza Himalaja, kojom je vladao milostivi kralj Sukandra, koji je prvi naučio doktrinu Kalachakra tantre od samog Bude Šakjamunija.

U Šambali su ljudi živeli u miru i slozi, verni principima budizma, a pojmovi rat i tuga bili su nepoznati. Šambala je magična zemlja i počiva u senci veličanstvene bele planine.

"Zemlja Šambale leži u dolini. Dostupna je samo kroz prsten snežnih vrhova poput latica lotosa... U centru je devetospratna kristalna planina koja stoji iznad svetog jezera, i palata ukrašena lapisom, koralima, draguljima i biserima. Šambala je kraljevstvo u kome je mudrost čovečanstva pošteđena razaranja i kvara vremena i istorije, spremna da spase svet u njegovom trenutku", piše jedan od komentatora Kalachakra tantre.

Proročanstvo Šambale kaže da će svaki od njena 32 kralja vladati 100 godina. Kako njihova vladavina prolazi, uslovi u spoljnom svetu će se pogoršavati. Ljudi će postati opsednuti ratom i težiti za moći radi nje same, a materijalizam će trijumfovati nad svim duhovnim životom. Na kraju će se pojaviti zao tiranin koji će ugnjetavati zemlju u despotskoj vladavini terora. Ali baš kada se čini da je svet na ivici potpunog propasti i uništenja, magle će se podići i otkriti ledene planine Šambale. Tada će 32. kralj Šambale, Rudra Čakrin, povesti moćnu vojsku protiv tiranina i njegovih pristalica i u poslednjoj velikoj bici oni će biti uništeni i mir obnovljen.

Šangri-La danas

Priča o Šangri-La je i danas privlačna ljudima.

U periodu kada globalni problemi prete da nas savladaju priča o Šambali i Šangri-La privlačna je jednako kao i 1930-ih.

Šangri-La kao oblast postoji, u Kini, u pokrajini Junan. Kineske vlasti preimenovale su, 2001. godine okrug Džungdjen ‒ u Šangri-La. Planinska oblast, bogata rudama, raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom, u kojoj živi veliki broj etničkih zajednica, privlači sve više turista, istraživača i ljubitelja tibetanske muzike i kulture, koje se danas podstiču u ovoj oblasti.

Ali u čovekovoj svesti je i dalje mitska, magnetna snaga reči Šangri-La. To je Jungov arhetip "zlatnog doba", san o besmrtnom svetu u kome vladaju harmonija i razumevanje. Odlazak tamo tradicionalno počinje kao spoljašnje putovanje, a nastavlja se kao putovanje unutar sebe. Ko postajemo dok putujemo tamo? Možda i nema potrebe da se penjemo na "krov sveta", jer lame tvrde da nas upravo potraga za tim mestom sprečava da ga pronađemo u sebi.

Možda će vas zanimati i:

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka