Šta spaja Atilu Hunskog, trke kočijama i Carigradske bedeme: Kako je za 60 dana spašen Konstantinopolj?

Vizantinci su tokom V veka vešto iskoristili navijačke frakcije prilikom hitne obnove Carigradskih bedema, štiteći na taj način grad od najezde koja je pretila sa istoka. Međutim, ovaj podvig je direktno uticao na dalji tok istorije.

I dok je na Zapadu, sa propašću Rima njihova popularnost sve više bledela, u Istočnom delu carstva njihov uticaj je tek počeo da se širi. Vizantinci su trke kočijama videli kao način da se ojača društvena klasa i politička moć. Car je sa druge strane ovaj događa posmatrao kao idealnu priliku da okupi svoje podanike na proslavi. 

Tokom vremena i sa porastom polpularnosti stvoreno je rivalstvo među gledaocima koji su strastveno navijali za svoj omiljeni tim. Timovi su bili označeni crvenom, belom, plavom ili zelenom bojom što je dovelo do stvaranja frakcija a neretko i nasilja među njihovim navijačima. U istoriji je ostalo zabeležno da su frakcije pod uticajem društva i verskih ideja, kao i direktnog pokroviteljstva sve više korišćene u političke svrhe.

Frakcije i njihova moć

Carigradski bedemi su posle niza razornih zemljotresa ozbiljno oštećeni u periodu od 447. do 448. godine. Međutim, to nije bila jedina nedaća koja ih je zadesila, grad se nalazio pod pretnjom od Hunske invazije, predvođene Atilom.

Teodosijeve i Konstantinopoljske zidine, za koje je prethodno bilo potrebno devet godina da se izgrade su zahtevale hitnu popravku. Stoga je Teodosije II naredio pretorijanskom prefektu Konstantinu Flaviju da brzo reši gorući problem.

Shvativši ozbiljnost situacije Flavije je rešio da zatraži pomoć frakcija, koje su odmah okupile radnu snagu od 16000 pristalica. Svaka od frakcija je potom dobila zadatak da sagradi deo zida, a krajnji cilj je bio da obezbede pobedu i tako donesu posebnu čast svom timu.

Pa su tako "Plavi" popravljali deo zida od Vlaherenske kapije do Vrata Mirandriona, a "Zeleni" su morali da nastave njihov posao sve do kraja bedema kod Mramornog mora. Ovaj poduhvat je ostvario neverovatne rezultate i za samo šezdeset dana su obnovljene zidine dok je odbrambeni šanac očišćen od ruševina u celosti.

U svojim "Žitijama Svetog Ipatija", Kalinik je opisao sledećim rečima ovaj događaj: "Varvarski narod Huna koji se nalazio u Trakiji, postao je toliko velik da je zauzeo više od stotinu gradova, a Carigrad je zamalo došao u opasnost i većina ljudi je ovom prilikom pobegla iz njega."

Epilog

Kada su čuli ove vesti, Huni su odustali od prvobitnog plana opsade Konstantinopolja. Umesto toga Atila je svoj pogled preusmerio na Zapadno Rimsko carstvo i vratio se ideji osvajanja Rima koja ga je uvek privlačila. 

U godinama pre nego što će se okrenuti ka Zapadu, Huni su pustošili Balkan pokušavajući da se "približe" Carigradu. Suočen sa razarajućom silom stepskog naroda koji je pustošio teritorije pod njegovom upravom, Teodosiju nije ostalo ništa drugo sem da kupi mir. Na ovaj način je Atila Hunski je osigurao svoju poziciju i okrenuo se ka osvajanju zemalja Zapadnog rimskog carstva, sve do svoje iznenadne smrti.