Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Čovek koji je gutao cele mačke: Šoumen i francuski špujun čije stanje je jedna od najvećih medicinskih misterija

Ako ste spremni - pročitajte priču o Tarareu, nezasitnom čoveku koji je jeo bukvalno sve, od ljudskog mesa do živih mačaka.

 Debeo čovek za stolom punim hrane Izvor: Wikimedia Commons (Public Domain), Georg Emanuel Opiz Der Völler

Poznat samo kao Tarare, rođen oko 1772. godine, čovek nestvarnog apetita je 1790-ih bio vojnik u Francuskoj armiji.

Vojska mu je učetvorostručila obroke, ali čak i kada je dobijao količinu hrane kojom su mogla da se nahrane četiri čoveka, i dalje je jeo gomile otpada koji bi mu dolazio pod ruku.

Možda će vas zanimati i:

Možda najčudnija činjenica od svih je bila ta što je on uvek delovao kao da umire od gladi.

Dvojici vojnih hirurga, dr Kurvilu i baronu Persiju, Tarare je bio prefascinantan da bi ga pustili. Želeli su da znaju sve o tom čudnom čoveku koji je mogao da pojede puna kolica hrane, a da i dalje bude gladan.

Ko je bio Tarare?

Čovek koji je gutao cele mačke

Tarare je ceo život imao neobičan apetit. Bio je toliko nezasit da su ga roditelji kao tinejdžera izbacili iz kuće jer nisu mogli da priušte tolike količine hrane.

On je onda svoj život nastavio kao putujući šoumen.

Upao je u grupu prostitutki i lopova, koja je: dok se na sceni izvodi predstava, džeparila publiku. Tarare je bio jedna od zvezda programa: neverovatni čovek koji je mogao da pojede baš sve.

Njegova masivna vilica bi se deformisala i otvorila toliko da je u nju mogao da saspe čitavu korpu punu jabuka, dok bi još desetak držao u obrazima kao veverica. Gutao je čepove, kamenje i žive životinje - i to cele, a sve na radost, ali i gađenje publike.

"Zubima je uhvatio živu mačku, isisao joj krv i pojeo je, ostavljajući samo goli skelet. Na isti način je jeo i pse. Priča se da je jednom prilikom progutao živu nesažvakanu jegulju", pisala je publika svoje utiske.

Opuštena koža i neverovatan smrad

Tarare je bio potpuna enigma za hirurge. Iako je sa 17 godina imao samo 100 funti u džepu i jeo žive životinje i smeće - na prvi pogled je bio zdrav. Izgledao je kao mladić sa neobjašnjivo ogromnim apetitom.

Sam izgled njegovog tela, kao što može da se pretpostavi, nije bio prijatan prizor. Tarareova koža je mogla da se rastegli do neverovatnih razmera kako bi sva hrana stala u njega. Dok jede izgledao je kao balon, naročito u predelu stomaka. Nakon jela bi, baš kao i balon, "pukao". Lekari su toalet koji je ostajao iza njega opisali kao "gnusan izvan svake zamisli".

Nakon što bi se ispraznio, koža na stomaku bi se toliko opustila da je mogao da je veže oko struka, a koža obraza bi pala kao slonove uši.

Uzimanje tolikih količina hrane, takođe je stvaralo nesnosan miris. Lekari su u njegovu medicinsku dokumentaciju zapisali da ponekad, ni na udaljenosti od dvadeset koraka nije mogao da se izdrži smrad.

Telo mu je bilo vrelo na dodir, a znoj mu je smrdeo na vodu iz kanalizacije, pisali su. Oko njega je uvek bio oblak smrada koji je gotovo mogao da se vidi.

Tarareova tajna misija

U vreme kada su ga lekari pronašli, Tarare je napustio život šoumena kako bi se borio za slobodu Francuske. Ali Francuska ga nije želela.

Povučen je sa prve linije fronta i poslat u bolnicu, gde su baron Persi i dr Kurvil vršili test za testom, pokušavajući da razumeju ovo medicinsko čudo.

Jedan čovek je, međutim, verovao da Tarare može da pomogne svojoj zemlji: general Aleksandar Boarne. Francuska je bila u ratu sa Pruskom i general je bio ubeđen da Tararea njegovo čudno stanje može da učini savršenim kurirom.

General Boarne je sproveo eksperiment: stavio je dokument u drvenu kutiju, dao Tarareu da ga pojede, a zatim sačekao da prođe kroz njegovo telo. Zatim je naredio jednom nesrećnom vojniku da pročisti Tarareov nered i izvuče kutiju kako bi video da li dokument još uvek može da se pročita.

Uspelo je. Tako je Tarare dobio svoju prvu misiju. Dobio je zadatak da se prerušen u pruskog seljaka, provuče pored neprijateljskih linija i zarobljenom francuskom pukovniku preda tajnu poruku. Poruka je bila skrivena u kutiji, bezbedno zatvorena u njegovom stomaku.

Propali pokušaj špijunaže

Tarare nije stigao daleko. Francuzi su trebali da pretpostave da će čovek sa opuštenom kožom i izuzetno neprijatnim mirisom odmah privući pažnju. Još kada su Prusi shvatili da ovaj navodni pruski seljak ne govori nemačaki, nije im dugo trebalo da shvate da je špijun.

Skinuli su ga, pretresli, bičevali i mučili. Tarare se na kraju slomio i rekao Prusima za tajnu poruku koju nosi u stomaku.

Vezali su ga za nužnik i čekali. Satima je Tarare sedeo i borio se sa krivicom dok je čekao da mu creva prorade.

Kada je poruka "stigla", sve što je pruski general našao u kutiji bila je jednostavna poruka u kojoj je pisalo da primalac potvrdi da ju je primio. Ispostavilo se da Boarne nije dovoljno verovao Tarareu i da je sve bio još jedan test.

Pruski general je naredio da se Tarare obesi. Međutim, na karaju se sažalio nad mlohavim čovekom koji je na vešalima preklinjao za život i putsio ga.

 Dokument o medicinskoj istoriji
Originalni rad doktora Pjer-Fransoa Persija o Tarareovoj medicinskoj istoriji, Mémoire sur la polyphagie (1805).
Izvor: Wikimedia Commons (Public Domain)

Tarareova ispitivanja

Po povratku u Francusku, Tarare je tražio da više ne ide na tajne zadatke, a dr Persija je preklinjao da njegov apetit učini istim kao kod ostalih ljudi.

Persi je dao sve od sebe. Hranio je Tararea vinskim sirćetom, duvanskim pilulama, tinkturama i svim lekovima kojih je mogao da se seti, a za koje je verovao da će ugasiti njegovu glad. Ništa nije vredelo.

Postajao je gladniji nego ikad. Nijedna količina hrane ga ne bi zadovoljila. Nezasiti Tarare je tražio obroke na najgorim mogućim mestima. Tokom očajničkih napada gladi uhvaćen je kako pije krv izvađenu pacijentima bolnice, pa čak kako jede tela u mrtvačnici.

Kada je jednom prilikom nestala četrnaestomesečna beba, bolnicom su počele da se šire glasine kako je i za to odgovoran Tarare. Persi je morao da ga otera.

Možda će vas zanimati i:

Tarareova autopsija

Četiri godine kasnije baron Persi je dobio vest da se Tarare pojavio u bolnici u Versaju i da čovek koji je mogao da pojede bukvalno sve - umire. To mu je bila poslednja priliku da ovog čoveka, koji je bio hodajući medicinski fenomen, vidi živog.

Baron Persi je bio uz Tararea kada je umro od tuberkuloze 1798. godine. Svi užasni mirisi koje je ispuštao Tarare dok je bio živ nisu mogli da se porede sa smradom koji je počeo da se širi kada je umro. Neprijatni mirisi su ispunjavali svaki centimetar sobe.

"Utroba je bila u stanju truljenja, potopljena u gnoj; jetra je bila preterano velika, bez konzistencije i u truležnom stanju; žučna kesa je bila značajne veličine...", pisalo je u redovima dokumenta nastalog tokom autopsije.

Lekari su možda mogli da saznaju više o Tarareovom čudnom stanju - ali smrad je postao toliko jak da je čak i baron Persi odustao. Doktori su prekinuli obdukciju na pola jer nisu mogli da izdrže ni sekund duže.

Međutim, naučili su jedno: svaka čudna stvar koju je uradio počela je sa istinskom, stalnom biološkom potrebom da jede.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka