Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako se hrani jedno od poslednjih plemena lovaca-sakupljača? Kažu da ih hrana njihovih predaka nikada nije izneverila

Članovi plemena Hadža od malih nogu postaju stručnjaci za preživanjavanje i uče kako da pronađu hranljive materije na svim dostupnim mestima.

 Muškarci odlaze u lov-0474780183.jpg Izvor: Profimedia

Hadža pleme je savremeni narod lovaca-sakupljača koji živi na teritoriji severne Tanzanije. Smatraju se jednim od poslednjih plemena lovaca-sakupljača u Africi i broje oko 1.300 članova plemena.

Njihov dom se prostire oko doline Ejasi i obližnjih brda. Antropolozima su važni za proučavanje, jer povezuju savremeni svet i ljudske prapočetke, kao i načine preživljavanja koje je većina čovečanstva uglavnom napustila.

Možda će vas interesovati i:

Lovačko - sakupljački narod u savremenom svetu

Hadže ne gajaju biljke i domaće životinje, već svoju hranu love i skupljaju. Većina ishrane im se bazira na krompiru, voću, lišću, medu i mesu životinja koje love ručno pravljenim lukovima i strelama. Njihov način života nam daje najpribližniji odgovor na pitanje - kako su živeli naši preci pre više od 12.000 godina.

 Pripadnici Hadža plemena oko vatre
Pripadnici Hadža plemena oko vatre
Izvor: Profimedia  Muškarci odlaze u lov
Muškarci odlaze u lov
Izvor: Profimedia

Muški članovi plemena dane provode putujući u potrazi za divljači i medom, dok žene ostaju u centralnom kampu i sakupljaju biljke. Svi dele hranu, i svi grickaju ono što im se u toku dana nađe pri ruci.

Ishrana im je uglavnom vegetarijanska. Jedu bobice koje uberu u grmlju dok lutaju savanom ili krompiri koje kuvaju na vatri koju već hiljadama godina unazad pale na isti način.

Žene koje su zadužene za sakuljanje plodova, uglavnom biraju masne sočne mahune boaboba, jer su bogat izvor vlakana i vitamina C.

Antropolozi su još pre par decenija primetili da su pripadnici ovog plemena uvek gladni - ali nikad nisu izgladneli. Međutim, kako nemaju hrane u izobilju, ovo stanje može da se pripiše uslovima života.

Oni od malih nogu postaju stručnjaci za preživanjavanje i uče kako da pronađu hranljive materije na svim dostupnim mestima. Iako su vešti u lovu na životinje, bilo da su to podzemne potrage za onim sitnijim ili jurnjava za većim, uglavnom ostaju verni bobicama.

Kažu da ih hrana njihovih predaka nikada nije izneverila, čak i ako se bodljikavo prase izmigolji iz njihovih mreža ili ne uspeju da pogode strelom neku od krupnijih životinja - bobice su svuda oko njih.

Ovaj način života doprineo je da se njihova crevna flora dosta razlikuje od one kod recimo Evropljanina.

 Lokalne bobice
Žena priprema lokalne bobice
Izvor: Shutterstock

Jedinstvena crevna flora

Unutar populacije, mikrobi koji se nalaze u njihovim crevima su drastično drugačiji u zavisnosti da li je u pitanju muškarac ili žena. Naučnici smatraju da je ovo uslovljeno njihovim različitim životnim stilovima.

Žene plemena Hadža u svom digestivnom traktu imaju bakterije treponeme, koje su zaslužne za razbijanje čvrstih vlakana koji se nalaze u biljkama koje vole da jedu.

S druge strane, u njihovim crevima nema traga ni glasa od čuvenih bifidobakterija - koje čine 10 odsto naše crevne flore - a naučnici smatraju da je ovo dobro po njih.

Ove bakterije su dominatne kod novorođenčadi jer se hrane posebnim šećerima iz majčinog mleka. Kako starimo, više nam nisu potrebne, ali ipak ostaju u našem organizmu. Naučnici pretpostavljaju da do toga dolazi zbog toga što nastavljamo da konzumiramo mlečnu hranu. Hažde ne gaje stoku i ne proizvode mlečne proizvode, stoga kod njih bifidobakterije vremenom nestaju. 

Da stvar bude još neobičnija, bakterije koje pri padu imuniteta izazivaju ozbiljne zdravstvene probleme kod npr. Evropljanina, kod naroda Hadža to nije slučaj. Na primer, treponeme su izazivači sifilisa, međutim, u njihovoj populaciji nije zabeležena ova bolest.

 Hadža majka doji dete
Hadža majka doji dete
Izvor: Profimedia

Postepeno napuštanje starog načina života

Njihovoj populaciji i stilu života, danas preti opasnost.

Samo u protekloj deceniji, zbog krčenja šuma njihova teritorija i izvori hrane su drastično smanjeni. Neki podaci govore da danas među pripadnicima ovog plenema, iako ih ima preko hiljadu, samo njih 200-300 živi na potpuno lovačko - sakupljački način.

Još jedan od razloga na postepeno napuštanje ovakvog života je i činjenica da su usled krčenja šuma, pristigli stočari sa životinjama, koje su naterale u beg sisare koje su Hadže lovile najmanje 40.000 godina unazad.

Pleme Hadža

Hadže govore jedinstvenim jezikom poznatim kao Hadžane, koji uključuje kliktanje i coktanje kao i mnoge druge zvukove.

Svoju istoriju čuvaju usmenim predanjem i ona kaže da je pleme Hadža oa najranijih dana živelo kao jedinstvena grupa na mestu na kom je i danas, u blizini ravnica Serengetija. Ovo mesto je relativno blizu lokaliteta gde je Homo habilis, jedan od najranijih hominida, živeo pre 1,9 miliona godina. Genetski, Hadža predstavlja jednu od najstarijih linija savremenih ljudi koja je povezana sa našim precima.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka