Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

3.500 godina duga istorija ksolo psa: Asteci su verovali da štiti žive i vodi mrtve kroz podzemni svet

Poznat pod imenima ksolo ili meksički bezdlaki ili golokoži pas igrao je važnu ulogu u životima drevnih Mezoamerikanaca.

 Ksolo psi Izvor: Shutterstock

Drevnim Majama i Astecima, čovekov najbolji prijatelj je ponekad bio hrana, ali što je možda još važnije, vodič kroz podzemni svet.

Svoje ime duguje kovanici od dve reči drevnog astečkog jezika: Ksolotl, ime koje je nosio bog zalaska sunca i smrti, i itzcuintli - što u prevodu na srpski znači pas.

Možda će vas interesovati i:

Prema drevnom verovanju Asteka, ksolotlovog psa je stvorio bog da štiti žive, a duše mrtvih vodi kroz opasni Miktlan tj. podzemni svet.

Istraživači smatraju da su preci ksoloa - jedne od najstarijih rasa pasa u Americi - pratili prve migrante iz Azije pre najmanje 3.500 godina i evoluirali u rasu koju danas imamo.

Nedostatak dlake kod ove rase (osim jednog ili dva čuperka na glavi ili repu) rezultat je genetske mutacije koja je takođe odgovorna za nedostatak pretkutnjaka. Ova karakteristična dentalna osobina njihove ostatke čini relativno lakim za identifikaciju u arheološkim kontekstima.

Pas iz Kolima kao vodiči kroz podzemni svet

Oni se često pojavljuju u drevnoj mezoameričkoj umetnosti. Prikazani su sa šiljatim ušima i naboranom kožom - da bi se istakao nedostatak dlake. Najčešći prikazi u obliku malih keramičkih posuda, poznatih kao psi iz Kolima - države zapadnog Meksika u kojoj ima najviše ovih nalaza.

 Pas iz Kolima
Keramička posuda iz Kolima
Izvor: Profimedia

Arheolozi procenjuju da više od 75 procenata sahrana iz pretklasičnog perioda (oko 300. godine pne do 300. godine ne) u Kolimi i susednim državama Najarit i Halisko sadrži ove posude, koje su verovatno simbolično služile kao psi vodiči koji su pomagali duši pokojnika na svom putovanju kroz podzemni svet.

O njima su pisali i hroničari

Ovi psi bez dlake su takođe privukli pažnju Evropljana kao što su Kristifor Kolumbo i španski misionar iz 16. veka Bernardino de Sahagun, koji su opisali kako su Asteci noću pokrivali ksole ćebadima da bi ih zagrejali.

Pored ćurki, ksolosi su bili jedna od retkih domaćih životinja koju su drevni Mezoamerikanci jeli. I konkvistadori su kasnije razvili potrebu za psećim proteinom, toliko da su ih zamalo gurnuli na ivicu istrebljenja - kaže arheolog Mark Tompson, direktor Muzeja Tijeras Pueblo.

Ksolo u savremenom dobu

Do trenutka kada je ksolo zvanično priznat u Meksiku 1956. godine, rasa je skoro izumrla. Danas se, međutim, ovi drevni psi vraćaju u modu, a posebno ih traže ljubitelji pasa alergični na dlaku.

Njegova duga istorija suživota sa ljudima od prvih migranta, preko drevnih Maja i Asteka, pa sve do savremenog doba ostavio je neizbrisiv trag svedočeći o prijateljstvu koje traje već vekovima.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka