Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Da li znate kako zviždi smrt? Astečka žrtva je u obe ruke držala dve figurice u obliku lobanje - čemu su služile?

Kada su naučnici tokom iskopavanja hrama u Meksiku otkrili skelet 20-godišnje žrtve koja drži dve figurice u obliku lobanje, nisu ni slutili da su naišli na jedan od najmisterioznijih predmeta ikada.

 Muzika Asteka-0008752377.png Izvor: Profimedia

Priča nas vodi u 1999. godinu u Meksiko. Glavni akteri su bili arheolozi, koji su radili na iskopavanju hrama Tlatelolko u Meksiku, koji je bio posvećen bogu vetra. Na zanimljiva otkrića su nailazili iz dana u dan, sve dok mistrija nije zapela o kost - ljudsku kost. Tada su u ruke uzeli četkice i brižljivo krenuli da čiste posmrtne ostatke muškarca u dvadesetim godinama. 

Možda će vas interesovati i:

Ovaj mladić je nekada davno žrtvovan tokom rituala, a u smrt je sa sobom poneo nešto što je vekovima kasnije postalo jedan od najmisterioznihih predmeta koje naučnici godinama pokušavaju da dešifruju - figure u obliku lobanje.

Glinene figurice pomalo zastrašujućeg oblika nezainteresovano su smestili među obične igračke i pohranili u muzejski depo. Zaboravljene i odbačene u memljivom podrumu, strpljivo su čekale da ponovo budu pronađene. Godine su prolazile, sve dok neko nije ponovo dunuo u njih, kako bi sklonio prašinu.

Proganjajući, vrišteći zvuk koji je proizvela zviždaljka je istog trena redefinisao razumevanje predhispanskih instrumenata i rituala.

Kontekst nalaza ukazuje na stvarnu namenu?

Tokom mnogobrojnih sezona iskopavanja na lokalitetima i godina istraživanja u kancelarijama i laboratorijama stručnjaci za Asteke i Maje nisu naišli ni na šta slično.

Iskopavali su i proučavali instrumente napravljene od gline, životinjskih koža, morskih školjki, kao i mnogobrojnih drugih zanimljivih materijala - ali ovo je bila potpuna novina koja je naterala naučnike da se pozabave pitanjem misterioznog porekla i povoda za upotrebu.

Tokom istraživanja, arheolozi se najviše oslanjaju na kontekst nalaza. Iz toga proizilazi prva od mnogobrojnih teorija o svrsi upotrebe ovih pištaljki. Naučnici su predložili da se uz pomoć njih imitirala škripa zavijajućeg vetra, jer su obe pronađene u hramu posvećenom bogu vetra Ehekatlu.

Takođe, s obzirom da su nađene u ruci skeleta žrtve - u hramu, pretpostavljaju da se ovaj instrument koristio i prilikom ritualnih radnji koje su simbolizovale putovanje žrtve u zagrobni život.

Jedina referenca koja možda upućuje na drevnu upotrebu ove vrste zviždaljke potiče iz sledećeg teksta: "Najznačajniji festival u vezi sa Teskatlipokom bio je Toksatl, održan u petom mesecu. Na dan ovog praznika ubijen je mladić koji je čitavu godinu bio pažljivo poučavan o ulozi žrtve... Preuzeo je ime, odeću i atribute samog Teskatlipoke... (kao) zemaljskog predstavnika božanstva.... Nosio je i zviždaljku koja je karakteristična za božanstvo (kao Gospodar noćnog vetra), i stvarao njome buku kakvu stvara čudan noćni vetar kada juri ulicama", iz dela "Mitovi Meksika i Perua".

Ovaj tekst se podudara sa arheološkim nalazom iz 1999. godine. Na mestu zločina imamo mladića, koji je ubijen u hramu Gospodara noćnog vetra, sa misterioznom pištaljkom u ruci koja imitira oluju - sve je tu i sve se savršeno uklapa sa nalazom meksičkih arheologa.

Ali još jedna od mogućih teorija je takođe istorijski potkrepljena. 

Psihološki rat Asteka

Zamislite scenu u kojoj čekate neprijateljsku vojsku, spremni da svakog trenutka počne rat. Dok nestrpljivo čekate da se suočite sa neprijateljem čujete ih kako se približavaju. A onda čujete neki - nepoznat, nedefinisan i zastrašujući zvuk: vrisak, zavijanje - zvižduk smrti. Srce vam se spušta niz pete, oseća se nemir u redovima. "Da, baš to su hteli da izazovu", kažu iz tima.

Ta teorija je još jedna od prihvaćenih u naučnim krugovima. Tokom vekova i krvavih ratova, razni narodi su imali običaj da koriste muzičke instrumente tokom borbi ili sa željom da neprijatelju uteraju strah u kosti.

Muzički eksperiment

Sa željom da otkriju sve njene atribute, arheolozi su pozvali u pomoć poznavaoce muzičkih instrumenata, kako bi napravili mali eksperiment. Dok su pištali u obe istovremeno, došli su do zaključka da - unisono, dve zviždaljke-lobanje pronađene u Tlatelolku - generiše zvuk koji oponaša oluju. Kao i da proizvode mnogo veći opseg i intenzitet frekvencija, od onih koje naše uho može da zabeleži.

Ohrabreni ovim saznanjem, krenuli su u dalja istraživanja. Čemu su služile ove frekvencije? Da li su bile slučajne ili su ipak imale neku svrhu?

Radoznalost potkepljena naučnim činjenicama dovela ih je do saznanja da su ovi infrazvučni zvukovi - neuhvatljivi za naše uho - možda imali uticaj i na zdravlje čoveka. Nauka je još pre dokazala da takvi zvuci mogu da imaju uticaj na otkucaje srca i promene stanja svesti. Istraživači intezivno istražuju da li su zviždaljke korišćene za slanje pacijenata u hipnotičko stanje ili možda čak za ublažavanje bolova.

Na arheološkim lokalitetima Asteka i Maja je tokom mnogo godina iskopano na hiljade začuđujućih instrumenata. Istraživači su uz pomoć nekih od njih naslućivali čemu bi ove pištaljke smrti - kako ih popularno nazivaju u njihovoj prapostojbini - mogle da služe.

Međutim, izvanredna "zviždaljka smrti" korišćena je prema dosadašnjim nalazima samo u nekoliko zona drevnog Meksika. Pripadaju veoma neobičnoj porodici rezonatora, koji nisu dovoljno poznati i koji mogu da proizvode posebne zvukove - imitiraju glasove životinja i buku vetra.

Smatra se da je povezana sa obredima smrti zbog oblika u formi lobanje, kao i vetom, jer je nađena u hramu boga Ehekatla u Tlatelolku. Nažalost, tačna svrha i upotreba za sada ostaju nejasne.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka