Veliki američki skandal: Zbog čega je Čarli Čaplin godinama bio meta FBI agenata i na kraju proteran iz Amerike?

Kada su Hladni rat i 'crvena bojazan' svima bili na umu - u Holivudu je taj strah materijalizovan crnom listom - spiskom ljudi kojima je bilo zabranjeno da rade u industriji zabave pod sumnjom da su naklonjeni komunistima.

Prema rečima komšinice, koja je deceniju kasnije prepričala svoj tadašnji razgovor sa Unom, ona je uzela novac, otišla u banku da rasitni novčanice od hiljadu dolara, a zatim ih ušila u svoju bundu od nerca, sve prema uputstvima svog muža. Deset dana od dolaska, prebacila je svoju, sada veoma vrednu, bundu preko ruke, oprostila se od svoje domovine i ukrcala se u avion za Evropu.

"Iako istinitost ove priče, kao i mnogih drugih o Čaplinovima, mogla da se dovede u pitanje, nema sumnje da je Una bila ključna figura u spasavanju imovine svog muža", piše Džejn Skovel u biografiji Una: Živeti u senci.

Od premijere njegovog prvog filma 1914. godine, pa u narednih 38 godina, Čarli Čaplin je neprestano bio prisutan u Holivudu, a ipak, Čaplin nikad nije postao Amerikanac. Iako je decenijama živeo u Sjedinjenim Državama, glumac rođen u Britaniji nikada nije dobio američko državljanstvo.

To ga je možda spasilo od najtežih posledica lova na veštice -makartizama koji je sredinom XX veka rasturio Holivud. Činjenica da Čaplin nije bio Amerikanac je takođe imala još jednu iznenadnu i zapanjujuću posledicu. U septembru 1952. godine, američka vlada je praktično prisilila Čaplina na izgnanstvo.

Na vrhuncu karijere 1952. godine, šezdesettrogodišnji Čaplin je bio cenjen i poznat, ali nije mu bilo strano ni javno sramoćenje, piše Daily Beast. 

Najčešće je bio kritikovan zbog sklonosti ka razvodima i novim ženidbama sa maloletnim, ili jedva punoletnim devojkama. Dva puta je oženio šesnaestogodišnjakinje, a treći put je zamalo izbegao prekršaj, jer je sačekao da njegova četvrta žena Una, napuni 18 godina. Možda najžešće kritike su usledile kada su novine počele da izveštavaju o njegovoj umešanosti u tužbu za utvrđivanje očinstva, skoro deceniju pre nego što je proteran iz zemlje. (Iako bi test krvi na kraju utvrdio da beba nije njegova, ipak bi mu bilo naloženo da plaća alimentaciju.)

Tokom kasnih 1940-ih, Hladni rat i crvena bojazan su svima bili na umu. U Holivudu je taj strah materijalizovan crnom listom - spiskom ljudi kojima je bilo zabranjeno da rade u industriji zabave pod sumnjom da su naklonjeni komunistima. Najekstremniji događaj bilo je suđenje Holivudskoj desetorici 1948. godine koje se završilo zatvaranjem 10 reditelja, scenarista i producenata zbog odbijanja saradnje sa Komitetom za neameričke aktivnosti Predstavničkog doma.

Pre prognanstva i Čaplina su istraživali. Njegovo ime je 1948. godine dodato FBI-evom bezbednosnom indeksu i zvanično je dodat na holivudsku crnu listu jer nije sarađivao sa istragom Kongresa.

Čarli Čaplin je odlučno odbijao bilo kakvu vezu sa komunizmom. "Ne želim da pravim nikakvu revoluciju, sve što želim je da napravim još nekoliko filmova. Možda bih zabavio ljude. Nadam se", govorio je.

Tokom prethodne decenije, neki od Čaplinovih filmova imali su politički ton. Veliki diktator je 1940. godine, na primer, kritikovao Hitlera i Musolinija. "Želim da vidim povratak pristojnosti i ljubaznosti. Ja sam samo ljudsko biće koje želi da vidi u ovoj zemlji pravu demokratiju", rekao je Čaplin povodom filmova.

Čaplinovo sveukupno nemoralno ponašanje svakako nije pomagalo, a pojedinci su ukazivali na njegov film Moderna vremena iz 1938. godine, koji je bio satira na račun industrijalizacije. Taj film je pojedince naveo da zaključe kako Čaplin simpatiše komunizam.

Sve je počelo da kulminira kada je predstavnik Džon E. Rankin iz Misisipija počeo da poziva na njegovo proterivanje, tvrdeći da je Čaplin "štetan za moralnu strukturu Amerike".

U čitavu priču bila je uključena i Heda Hoper, uticajna kolumniskinja, bliska sa direktorom FBI-ja J. Edgarom Huverom. "Hoper i Huver su sarađivali. Ona mu je prosleđivala dokaze iz trač rubrika, a on njoj informacije koje je želeo da budu objavljene. Bili su ujedinjeni u cilju da unište Čaplina za koga su verovali da je opasno uticajan jevrejski komunista", kaže Karina Longvort u svom podkastu You Must Remember This.

Porodica Čaplin je 17. septembra 1952. isplovila iz Njujorka na, kako je trebalo, šestomesečno putovanje u domovinu koju nije posetio više od 20 godina. Dva dana nakon isplovljavanja, na brod Kvin Elizabet je stigao telegram. Čarli Čaplin je obavešten da mu je ulazak u Sjedinjene Države zabranjen.

Čaplin je odbijao da sarađuje. Iako ga je ovaj ekstremni razvoj događaja sigurno šokirao, iako to nikada nije javno rekao, on se za tako nešto potajno pripremao. Pre nego što je krenuo na put, obezbedio je da Una, kao američki državljanin, ima pristup svim njegovim bankovnim računima.

Sjedinjene Države su možda bile njegov dom skoro četiri decenije, ali nije želeo da sarađuje u lovu na veštice.

Čaplin je, pristao u Sautemptonu pet dana nakon što je obavešten zabrani ulaska. U luci ga je dočeala publika koja je skandirala. Kasnije tog dana, ponovo je negirao bilo kakvu pripadnost komunistima.

Uprkos tome, britanski komunisti su rado pozdravili zvezdu, čak i ako on nije želeo ništa da ima sa njima. Komunističke novine u Londonu su štampale pismo dobrodošlice: "Njegovi filmovi su ismevali velikane i diktatore, uzdigli običnog čoveka protiv bogatih. Sada svetske siledžije prete svetskom klovnu".

Iako Čaplin nije bio zvanično prognan iz Sjedinjenih Država, nije mu preostala ništa drugo nego da se kloni zemlje koju je nazvao domom. Ovo samoizgnanstvo je trajalo do 1972. godine, kada se Čaplin poslednji put vratio u Ameriku u 83. godini gde je uz gromoglasan aplauz primio počasnu nagradu.

Nešto više od pet godina kasnije, umro je u svom domu u Švajcarskoj, nikada više nije kročio u Ameriku.