Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Asirska je čuvala 'Ep o Gilgamešu', a zbirka jedne je sačuvana do danas: 5 čuvenih biblioteka starog sveta

Ove biblioteke su bile obrazovni centri starog sveta. Iz njihovih knjiga su učili neki od najvećih mislilaca i naučnika ikada.

 Trajanov forum Izvor: Profimedia

Verovatno znate za ambiciozni pokušaj Aleksandrijske biblioteke da sve znanje koje je ljudima poznato sakupi na jedno mesto. Možda bi u tome i uspela, samo da vatra u kojoj je izgorela nije "došla glave" njenim spisima. Nikada nećemo saznati. Međutim, ono što možemo da saznamo jeste koje su to biblioteke starog sveta, uz onu u Aleksandriji, bile čuvari pisane reči.

Možda će vas zanimati i:

1. ASURBANIPALOVA BIBLIOTEKA

Najstarija poznata biblioteka na svetu najverovatnije je osnovana u VII veku pre nove ere. Njen osnivač bio je asirski kralj Asurbanipal.

Naime, biblioteka se nalazila u Ninivi, na teritoriji današnjeg Iraka, i obuhvatala je zbirku od 30.000 ploča, ispisanih klinastim pismom.

Većina ploča je predstavljala arhivske dokumente, verske dileme i naučne tekstove, ali u Asurbanipalovoj biblioteci su se nalazila i književna dela, uključujući i "Ep o Gilgamešu", koji je napisan pre 4.000 godine.

 Asurbanipalova biblioteka
Ploča ispisana klinastim pismom, koja je pronađena u Asurbanipalovoj biblioteci.
Izvor: Shutterstock

Asurbanipal je voleo knjige, a veliki deo svoje biblioteke je sakupio pljačkajući dela iz Vavilona i drugih teritorija koje je osvojio. Arheolozi su otkrili ruševine Asurbanipalove biblioteke sredinom IXX veka, a većina ploča koje su tom prilikom pronađene čuva se u Britanskom muzeju u Londonu.

Ironija se krije u činjenici da je Asurbanipal bio izuzetno zabrinut da neko ne opljačka njegovu biblioteku, iako je i sam većinu njene zbirke stekao krađom. Natpis u jednom od tekstova iz biblioteke upozorava da će bogovi "zbaciti" i "izbrisati ime i seme u zemlji" onoga ko pokuša da pokrade Asurbanipalove spise.

2. VILA PAPIRUSA

Iako to nije bila najveća biblioteka antičkog doba, takozvana "Vila papirusa" jedina je čija je zbirka preživela do danas. Brojala je, otprilike, 1 800 svitaka i nalazila se u rimskom gradu Herkulanumu. Vilu je najverovatnije sagradio Julije Kalpurnije Pizo, tast Julija Cezara.

 Vila papirusa
Lokalitet Vile papirusa u italijanskom gradu Erkolanu.
Izvor: Profimedia

Kada je obližnji Vezuv eruptirao 79. godine nove ere, biblioteku je zakotrpao vulkanski materijal, zbog čega je ostala izvrsno očuvana.

Njeni pocrneli, karbonizovani svici otkriveni su tek u XVIII veku, a savremeni istraživači su od tada koristili sve metode, od multispektralnog snimanja do rendgenskih zraka, da bi pokušali da ih pročitaju. Veći deo zbirke tek treba da bude dešifrovan, ali istraživanje je već otkrilo da biblioteka sadrži nekoliko tekstova epikurejskih filozofa.

3. BIBLIOTEKE TRAJANOVOG FORUMA

Negde oko 112. godine nove ere, car Trajan je završio izgradnju prostranog, višenamenskog građevinskog kompleksa u srcu grada Rima. Ovaj Forum se može pohvaliti trgovima, pijacama i verskim hramovima, ali je uključivao i jednu od najpoznatijih biblioteka Rimskog carstva.

Biblioteka je bila podeljena na dva dela. U jednom delu su se nalazili tekstovi na latinskom jeziku, dok je drugi deo bio namenjen tekstovima napisanim na grčkom jeziku.

 Trajanov forum
Biblioteke Trajanovog foruma u Rimu.
Izvor: Profimedia

Sama biblioteka je bila sagrađena oko Trajanovog stuba, spomenika podignutog u čast carevih vojnih uspeha. Biblioteka je bila elegantno izrađena od betona, mermera i granita, uključivajući velike centralne čitaonice i dva viša nivoa obloženih polica za knjige u kojima se, prema proceni naučnika, nalazilo oko 20.000 svitaka. Istoričari nisu sigurni kada je Trajanova biblioteka prestala da postoji.

4. KUĆA MUDROSTI

Irački grad Bagdad je nekada bio jedan od svetskih centara kulture i obrazovanja, a Kuća mudrosti je sasvim sigurno bio jedna od najvažnijih institucija za njegov razvoj.

Kuća mudrosti je osnovan u ranom devetom veku nove ere, za vreme vladavine Abasida. Biblioteku je činilo mnoštvo persijskih, indijskih, i grčkih spisa iz oblasti matematike, astronomije, medicine i filozofije.

 Kuća mudrosti
Ilustracija starog Bagdada u kom se nalazila Kuća mudrosti.
Izvor: Profimedia

Naučnici sa Bliskog istoka gajili su prirodnu sklonost prema knjigama, zbog čega su hrlili u Kuću mudrosti da proučavaju njegove tekstove i prevode ih na arapski jezik. Između ostalog, među bibliotečkim spisima su se nalazili radovi matematičara El-Horezmija, jednog od očeva algebre, kao i mislioca El-Kindija, često nazivanog "filozofom Arapa".

Kuća mudrosti je bio intelektualni centar islamskog sveta nekoliko stotina godina, da bi potom doživeo stravičan kraj 1258. godine, kada su Mongoli opljačkali Bagdad. Prema legendi, toliko knjiga je bačeno u reku Tigar da je njena voda pocrnele od mastila.

5. ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA

Nakon smrti Aleksandra Velikog 323. godine pre Hrista, vlast nad Egiptom je pripala bivšem generalu Aleksandrove vojske - Ptolomeju I Soteru. Ptolomej je nastojao da uspostavi obrazovni centar u Aleksandriji, zbog čega je osnovao Aleksandrijsku biblioteku, koja je, ispostaviće se, postala intelektualni dragulj antičkog sveta.

 Aleksandrijska biblioteka
Ilustracija Aleksandrijske biblioteke u plamenu.
Izvor: Profimedia

Malo se zna o fizičkom izgledu biblioteke, ali činjenica je da je na svom vrhuncu brojala 500 000 papirusa, čija su sadržina bili književna dela i tekstovi koji su govorili o istoriji, pravu, matematici i drugim naučnim oblastima. Aleksandrijska biblioteka i istraživački institut koji su bili povezani sa njom privukli su naučnike sa celog Mediterana, od kojih su mnogi i živeli u sklopu biblioteke. Oni su dobijali državne stipendije da bi sprovodili svoje istraživanje i prepisivali sadržaj tekstova koji su se nalazili u biblioteci. Među njima su bili poznati mislioci poput Strabona, Euklida i Arhimeda.

Smatra se da je propast Aleksandrijske biblioteke stupila u 48. godini pre Hrista, kada je, navodno, izgorela sasvim slučajno, u borbi između Julija Cezara i egipatskog vladara Ptolomeja XIII. Ali, iako je požar oštetio biblioteku, većina istoričara danas veruje da je nastavila da postoji u nekom obliku nekoliko narednih vekova. Neki naučnici tvrde da se konačni kraj Aleksandrijske biblioteke dogodio 270. godine nove ere, za vreme vladavine rimskog cara Aurelija, dok drugi smatraju da je prestala da postoji tek tokom četvrtog veka nove ere.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka