Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

POTPUNI DOŽIVLJAJ: Remek delo čuvenog slikara od sada može i da se pomiriše!

Renesansni slikar Jan Brojegel Stariji je bio toliko vešt u slikanju procvetalih latica cveća, da mu je kardinal Federiko Bormeo napisao da oseća miris proleća dok ih posmatra.

 Jan Brojgel Izvor: Profimedia

Četiri veka kasnije, oni koji su pod sličnim utiskom mogu da odu do muzeja "Prado" u Madridu i osete mirise koji potiču od raznih predmeta sa Brojgelove slike Čulo mirisa.

Muzej je unajmio kustose i stručnjake parfimerije "Puig" da kreiraju arome deset glavnih predmeta koje se pojavljuju u Brojgelovom delu, pišu Novosti.

Možda će vas interesovati i:

Slika, koja je deo kolekcije o pet glavnih čula prikazuje predivan vrt u kojem se nalazi izobilje biljaka i cveća, paunova i morskih prasića. Brojgel je naslikao floru na slici, dok je Peter Paul Rubens umetnuo alegorične figure. Inspirisan vizuelnim bogatstvom slike, čelnom čoveku "Pradovog" flamanskog odeljka Alehandru Vergari pala je na pamet ideja.

"Razmišljao sam da bismo mogli da se fokusiramo na čulo mirisa i da se stručnjak za parfeme potrudi oko slike, identifikuje šta je na njoj i stvori deset aroma koje pripadaju stvarima u njoj", kaže Vergara.

Kada su stručnjaci identifikovali 80 različitih vrsta biljaka i cveća na slici, Gregorio Sola iz parfimerije "Puig" započeo je svoj posao na stvaranju aroma. Njegovi napori, sada su smešteni u četiri različita raspršivača koji se nalaze u sobi 83 Muzeja "Prado" koji pritiskom na ekran izbacuju pažljivo odabrane arome jasmina, ruže, smokve, cveta pomorandže, narcisa, irisa i nekih njihovih kombinacija.

Iako je Sola odlučio da ne ubaci mirise morskih prasića, paunova i psa koji se ušunjao u sliku, on je ipak rekreirao aromu cibetke, koja leži u donjem desnom ćošku slike. Jedan od raspršivača izbacuje toplu, smrdljivu aromu koja, srećom, brzo nestaje.

"Cibetka ima prilično oštar, prljav miris. Ali se ta aroma može naći u svim receptima parfema od 1500. do 1600. godine. Korišćena je kao fiksativ koji je obezbeđivao da parfem što duže ostane na koži", objasnio je Sola.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka