Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta su jeli gusari? Kako je Vilijam Dampir zauvek promenio našu kuhinju (+ jedan gusarski recept)

Kada desetogodišnjaka upitate koje je bilo omiljeno piće pirata, daće vam tačan odgovor - rum, međutim da li ste se nekad zapitali kako su izgledali njihovi obroci?

 Piratski jelovnik Izvor: Shutterstock

Istorijski gledano, gusarski život bio je brutalan, gadan i kratak. Čak i u tzv. "zlatnom dobu" pirata, kratkom vremenskom periodu tokom kasnih 1600-ih i ranih 1700-ih kada su piratske zvezde Crnobradi i kapetan Kid lutali morima, većina pirata je živela u skučenim prostorijama i patila od iscrpljujućih bolesti. Većina njih verovatno nije doživela tridesete, a dobar deo njih je naglo završio karijeru na vešalima. A povrh svega toga, pirati su jeli lošu hranu.

Možda će vas interesovati i:

Nedavna studija objavljena u American Journal of Phisical Anthropology, zasnovana na analizi izotopa azota i ugljenika ekstrahovanih iz kostiju 80 britanskih mornara iz 18. veka, ukazuje na to da su jeli ono što je Odbor za snabdevanje Kraljevske mornarice odredio kao zvanične obroke: hleb, govedinu, povremeno kašičicu putera i sira i galon piva dnevno.

Ovo je bilo mnogo lošije nego što zvuči. Hrana na brodu je nužno bila ograničena kako bi se čuvala tokom dužih putovanja. Hleb je serviran u obliku tvrdog ili brodskog keksa, koji je posle nekoliko nedelja na moru bio zaražen žižcima. Govedina je bila usoljena ili sušena i podsećala je na crni hrast. Mornari su je često rezbarili i od nje pravili dugmad i kopče za kaiševe.

Piratski recept iz 1712. godine

Narežite na male komade meso kornjače, piletinu, svinjetinu, govedinu, šunku, golubove i ribu. Marinirajte začinjenim vinom i pecite. Dodajte meso u kuvani seckani kupus, inćune, kisele haringe, srce palme, mango, tvrdo kuvana jaja, luk, masline i grožđe. Dodajte kiselo seckano povrće i beli luk, čili papriku, senf, so i biber i servirajte na velikom tanjiru.

Pivo i rum su pili jer se bolje čuvalo od sveže vode, koja bi u bačvama za skladištenje promenila ukus. Pirati su, po svemu sudeći bili ludi za alkoholom. Kapetan Natanijel Uring, koji je doživeo brodolom na Karibima 1720-ih i proveo četiri meseca sa piratima, opisao ih je kao "nepristojnu pijanu posadu". ("Njihov glavni užitak je da piju… ").

Crnobradi je tvrdio da je žestoko piće jedino što je sprečilo njegove ljude od pobune. Pirat Crni Bart, verovatno najuspešniji gusar zlatnog doba, sa 470 zarobljenih brodova, pio je samo čaj, što je možda i bilo presudno za toliki uspeh.

Povremeno je gusarski meni bio daleko lošiji. Kada se gusar Henri Morgan sa svojom posadom nasukao 1670. godine, morali su da jedu kožne torbe (iseckane i pržene). Posada ženskog pirata, kapetana Šarlote de Beri, doživela je brodolom i u stanju očajanja pojela dva roba i Šarlotinog muža.

Vilijam Dampir

Ali bio je tu i Vilijam Dampir (1651-1715). Opisivan kao "gusar izuzetnog uma", Dampir je, bio pomorac, posvećeni prirodnjak, autor, pronicljivi hidrograf, svetski putnik i gurman. Njegove pionirske studije vetra, okeanskih struja i sveta prirode uopšte uticale su, između ostalih, na Džejmsa Kuka, Horacija Nelsona, Aleksandra fon Humbolta i Čarlsa Darvina.

Peške je prešao Panamsku prevlaku, tri puta oplovio globus i napisao bestseler o tome 1697. godine. Pokrenuo je strast Evropljana prema putopisima koja je trajala decenijama.

Posetio je Australiju osamdeset godina pre nego što se kapetan Kuk usidrio tamo i bio je prvi koji je opisao njenu floru i faunu. Takođe je spasao Aleksandra Selkirka sa njegovog usamljenog ostrva, inspirišući Danijela Defoa da napiše Robinsona Krusoa.

I, iznad svega, obožavao je da jede!

Preko hiljadu unosa u Oksfordskom rečniku engleskog jezika pripisuje se Dampieru, od kojih mnogi imaju veze sa hranom. Dampier nam je dao termine kao što su roštilj, indijski orah, kumkvat, soja sos, tortilja itd. Posmatrao je, pažljivo opisivao a zatim i jeo: plamence ("meso je mršavo i crno, ali veoma ukusno"), armadile ("ima ukus kopnene kornjače"), guavu ("peče se kao i kruška"), skakavce ("veoma vlažni, glave bi im pucketale u zubima"), morske lavove, nojeva jaja i galapagoske kornjače, čije je meso uporedio sa piletinom.

Delovi njegovih dnevnika čitaju se kao kuvari. Zabeležio je metode za pripremu plantana i zabeležio ono što su možda prvi recepti na engleskom za gvakamole i čatni od manga.

"Kad je mango mlad, iseče se na dva dela, pa pokiseli sirćetom i posoli, a onda se stavi malo belog luka. Ovo je odličan sos i veoma cenjen."

U Tonkinu (severni Vijetnam), primetio je da su domoroci jeli "velike žute žabe" i slona; u Guamu se divio kokosima; u Centralnoj Americi jeo je bodljikave kruške, iako mu je urin pocrveneo pa je izgledao "kao krv".

"Ovo mi se često dešavalo", napisao je bezbrižno, "a ipak nisam imao nikakvu štetu od toga".

Salmagundi 

Osim tvrdog mesa i slane govedine, najbliže što možemo da dođemo do pravog piratskog jela danas je salmagundi, koji se opisuje kao "salata" i sastoji se od nasumične mešavine sastojaka, uglavnom mesa, ribe, povrća i voća.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka