Nosila je turban i govorila neobičnim jezikom: Kako je misteriozna princeza Karabu prevarila Engleze

Da li je priča o princezi Karabu bila istinita? Izgleda dovoljno da ubedi stanovnike jugozapadne Engleske.

Ko je bila ova žena? Prevodilac sa portugalskog jezika, kog su pronašli, uspeo je da razume samo da je ona članica indonežanske kraljevske porodice koju su zarobili pirati. Spasila se tako što je skočila preko palube i isplivala na obalu u blizini Bristola.

Misteriozna princeze Karabu je očarala zajednicu. Da li je bila varalica? Ko je bila princeza Karabu?

Stanovnici Almondsberija nisu imali pojma šta da rade sa strankinjom koji nosi turban. Žena je govorila jezikom koji niko nije mogao da razume. Isticale su se samo dve reči: "Caraboo", reč koju je upotrebila dok je pokazivala na sebe, i "nanas", indonežanska reč za ananas.

Seoski obućar ju je odveo u kuću gospodina Hila, nadzornika koji je kontrolisao skitnice i izvodio ih pred sud ukoliko bi bilo potrebe. Ali da li je ova žena bila prosjakinja? Hil ju je odvezao do gradskog službenika, gospodina Vorala, koji je slučajno imao Grka za batlera. Ipak, ni on nije prepoznao jezik kojim je govorila strankinja.

Almondsberi očigledno nije bio spreman za misteriju ove vrste, pa su ženu poslali u Bristol, gde ju je primio gradonačelnik. Ni tamo niko nije mogao da je razume.

Sve dok razgovor nije čuo Manuel Ejneso, portugalski moreplovac. Ejneso je prepoznao jezik kojim je govorila žena - bio je to indonežanski.

Prema Manuelu Ejnesu, žena nije bila skitnica ili prosjakinja. Ona je bila princeza Karabu sa Javasua koju su uhvatili pirati od kojih je jedva izvukla živu glavu.

Da li je priča bila istinita? Izgleda dovoljno da ubedi stanovnike Bristola.

Voral je snimio priču strankinje i poslao snimak u Oksford da ga analiziraju naučnici.

Ejneso je postao princezin neformalni prevodilac. A princeza Karabu postala je senzacija jugozapadne Engleske.

Više od dva meseca Englezi su se prema princezi ponašali kao prema stranom dostojanstveniku. Izodila je indonežanske plesove za sudije, molila se bogu po imenu "Allah-Talla" i mirno je pozirala za portret.

Potpuni skandal je izazvala dok je plivala gola u jezeru!

Princeza je svakako imala neobične navike. Jela je samo povrće i nije pila ništa osim čaja. Znala je da koisti luk i strelu, kao i da se služi mačem.

Naučnici sa svih strana Engleske su dolazili da se sastanu sa princezom Karabu. Novinari su hrlili da intervjuišu stranu dostojanstvenicu, kako bi priču o njoj objavili u novinama.

Jedna od tih priča je donela je rasplet kakav niko nije očekivao.

Meri Bejker

U junu 1817, gospođa Nil, otvorila je novine i pročitala priču o princezi Karabu. Gospođa Nil je odmah znala da je princeza lažljivica i prevarantkinja.

Vlasnica pansiona, gospođa Nil je nekoliko meseci ranije ženi iz novina iznajmljivala sobu - otprilike u vreme kada je ona navodno bila u skladištu piratskog broda. Gazdarica se setila čudne devojke, koja je volela da nosi turban i da govori izmišljenim jezikom. Njeno pravo ime bilo je Meri Bejker.

Priča se brzo rasplela. Gospođa Nil se suočila sa princezom Karabu, koja je iznenada progovorila savršenim engleskim. Priznala je da je izmislila celu priču. Portugalski mornar je bio njen saučesnik.

Kada su naučnici sa Oksforda ispitali Karabuina pisma, ocenili su da je to "jezik psovki". Drugi su isticali da ne postoji ostrvo zvano Javasu.

Novine izvan Engleske objavile su priču o princezi Karabu "divnoj ženi, koja je nadmudrila doktore, zbunila učene i zapanjila ogroman broj ljudi, koja je zapravo je podla varalica, lutalica i ćerka siromaha."

Meri Bejker je izmislila priču o princezi Karabu. U stvarnosti, ona je bila ćerka obućara.

Ali, začudo, seljani se nisu okomili na "princezu". Umesto toga, oni su joj pomogli da kupi kartu i otplovi u Filadelfiju. Amerikanci su bili uzbuđeni što su upoznali Meri Bejker, koja je rado pričala o svojim avanturama.

U jednoj priči je čak tvrdila da je srela Napoleona kada je oluja skrenula njen brod sa kursa i nasukala ga na Svetu Jelenu, gde je bivši vladar živeo u izgnanstvu.

Godine 1824. Bejker se vratila u Englesku. Pokušala je da pokrene započne karijeru, ali nije uspela. Udala se i započela novu karijeru prodvačice pijavica lokalnoj bolnici.

Zašto se Meri Bejker pretvarala da je princeza Karabu?

Početkom 19. veka, Bristol je primao brodove iz celog sveta. Bilo je lako poverovati da pirati plove pored obala Engleske. 

Ali zašto je Meri Bejker izmislila tako nategnutu priču? Da li je zaista mislila da će njena laž ostati neotkrivena? Ćerka obućara nikada nije otkrila svoje motive.

Pretpostavlja se da je ušla u selo kao Meri Bejker stanovnici bi imali manje poverenja i ona bi naišla na sasvim drugačiju reakciju. Strogji sudija možda bi je, kao mnoge lutalice, poslao u zatvor ili radni logor. Kao Meri Bejker nikada ne bi bila na balu ili posetila Ameriku.

Na kraju, iako je princeza Karabu bila varalica, stavila je Almondsberi na turističku mapu. Seljani su dokazali da su brižni prema strancima – čak i ako su prevaranti, i čak i kada njihove prevare budu razotkrivene.