Drevna andska imperija je kuvala 'psihodelično pivo' kako bi uspostavila moć nad susedima

Članovi drevne Vari kulture na neobičan način su uspostavljali moć nad susednim zajednicama, zaključuju arheolozi na osnovu novih nalaza.

Vari civilizacija je cvetala u peruanskim Andima od oko 500. do 1000. godine nove ere. Nova studija proizilazi iz nedavnih arheoloških nalaza u jednom od uporišta Vari kulture poznatom kao Kuilkampampa.

Iskopavanja su otkrila dokaze da su Vari kuvali velike količine pića nalik pivu poznatog kao čiča. Alkoholno piće je bilo uobičajeno za brojne drevne civilizacije u regionu, ali dodavanje halucinogene supstance u njega bilo je novo otkriće za naučnike.

Uz tragove biljaka od kojih se kuvala čiča, tokom iskopavanja pronađeni su i tragovi semena južnoameričkog drveta Anadenanthera colubrina. Poznato je da ove semenke sadrže psihoaktivnu supstancu zvanu bufotenin.

Tradicionalna upotreba ove biljke obično podrazumeva pušenje ili udisanje semena u prahu. Ali zanimljivo je da na lokaciji Kuilkampampa nisu pronađeni pribor za te dve vrste konzumacije. Nasuprot tome, tragovi semenki pronađeni su pored mesta gde se kuvala čiča.

Istraživači su sigurni da se u ovom slučaju upotreba psihoaktivnih supstanci razlikovala od načina na koji su druge drevne civilizacije koristile halucinogene droge. U većini slučajeva, upotreba droga je bila ceremonijalne prirode i bila je povezana sa praksama obraćanja duhovima (obično predaka) i bogovima. Ali Vari su pili halucinogeno pivo tokom velikih društvenih okupljanja.

"Prisustvo piva u koje se dodaje seme Anadenanthera colubrina, posebno na u Kuilkampampi, sugeriše da je korišćeno za izgradnju jakih društvenih veza sa udaljenim zajednicama. Možda kao način da se Vari imperija proširi bez upotrebe vojne sile", kaže Metju Biver, glavni autor studije.

Biver i njegove kolege su pretpostavili da je upotreba ovog semenja verovatno bila privilegija elitnih članova društva Vari, jer biljka ne raste u blizini Kuilkampampe. Mogla se naći samo na lokacijama udaljenim stotinama kilometara, što znači da nije bila lako dostupna.

"Povezujući svoje znanje o dobijanju i korišćenju semenki Anadenanthera colubrina kao dodatku čiči, opojnoj drogi koja stimuliše komunikaciju, Vari vođe su uspele da legitimišu i zadrže svoj uzvišeni status. Ovi pojedinci su bili u stanju da prirede nezaboravne kolektivne gozbe, ali su takođe napitak pravili od sastojaka koje nije lako pronaći, kako niko ne bi mogao da napravi nešto slično", pišu istraživači.

Po Biveru, Huari gozbe su svakako imale socijalne, ekonomske i političke motive. Pripređivanje susednim zajednicama ovakvo psihodelično iskustvo stvaralo je, verovatno, da pripadnici Vari kulture izgledaju izuzetno moćno.