Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

TRAČEVI SU ŽIVI KAO DA SE DESILA JUČE: Kako je izgledala razvratna zabava sveštenstva i kurtizana u odajama Bordžija?

Autor B. B. WAGNER

Ova zabava Bordžija je postala najozloglašeniji banket u celoj srednjovekovnoj istoriji.

 razvratna-zabava-bordzija-0285015000.jpg Izvor: Rim u vreme dekadencije, Tomas Kotur (Profimedia)

Tridesetog dana oktobra 1501. godine, u Papskoj palati, u odajama kardinala Čezara Bordžije desila se najrazvratnija zabava koja se vezuje za prezime Bordžija. Na zabavi u kojoj je učestvovao i kardinalov otac, papa Aleksandar VI, služilo se obilje hrane i vina; bilo je tu muzike i plesa, ali i višesatnih orgija sa najekskluzivnijim onovremenim rimskim kurtrizanama - kortiđanama.

Možda će vas zanimati i:

Hroničari su preneli da je svo sveštenstvo, inače poznato po u indulgencijama (oprost grehova za novac), učestvovalo u papinom fetišu - navodno - uživanju u pogledu na muškost u erekciji. Ova grešna zabava odigrala se dan uoči Svih svetih (Noć veštica), praznika koji je posvećen mrtvima.

Ova oktobarska noć 1501. godine postala je poznata kao Banket kestenja ili Gozba kestenja. Kako je dobila to ime? Ime je dobila jer su to veče po podu bili postavljeni svećnjaci s upaljenim voštanicama između kojih je bacano kestenje. Zašto? Nakon što su prositutke ostale potpuno nage, jer su celo veče skidale deo po deo odeće, gosti su po podu između svećnjaka bacali kestenje koje su one sakupljale ustima, puzeći po podu. Ubrzo bi im se pridružio i kler i ostali gosti koji bi sa njima onda imali polne odnose, piše Ancient Origins.

Banket kestenja: tračevi koji su živi do danas

Banket kestenja toliko je ozloglašen da ga naučnici i pisci do danas ogovaraju kao da se dogodio juče. Od ovog događaja, pa sve do danas, Katolička crkva sarađuje sa istoričarima kako bi opovrgla tračeve o razvratu koji predstavlja licemerje i svetogrđe svega za šta se Crkva zalaže.

Mnogi smatraju da je upravo ova gozba simbol svega što je bila porodica Bordžija. Međutim, detaljnije ispitivanje ovog događaja otkriva da je većina izveštaja zasnovana na jednom zapisu Liber Notarum koji je napisao šef ceremonije banketa Johan Burkhart, čovek nije bio prijatelj Bordžija.

Da li je ovaj događaj zaista toliko skandalozan kako pišu istoričari, ili je samo primer klevete protiv Bordžija, o tome se raspravlja i danas.

 Čezare Bordžija
Čezare Bordžija
Izvor: Profimedia

Porodica Bordžija

Tokom 15. i 16. veka, Bordžije, istaknuta plemićka porodica iz Aragona, u Španiji, upleli su se u crkvena i politička pitanja. Što su bili popularniji, prezir prema njima je bio veći. Naročito kada je Alfons de Borja izabran za papu i preimenovan u Papu Kalista III (vladao 1455-1458). Netrpeljivost je kulminirala kada je 1492. Rodrigo Lanzol Bordžija postao papa Aleksandar VI, a njegova vladavina, iako je trajala samo 11 godina, postala najozloglašenija od svih.

Papa Aleksandar VI smatran je jednim od najkorumpiranijih papa u čitavoj katoličkoj istoriji. Njegovo ime je bilo povezano sa incestom, preljubom, podmićivanjem i ubistvom. Tokom uspona Bordžija, nekoliko drugih porodica, kao što su Mediči i Sforca, postale su njihovi neprijatelji.

Aleksandar VI je prodavao zvanične položaje unutar Crkve i obezbedio je vlast i bogatstvo svojoj porodici. 

Mržnja koju su prema Bordžijama gajile ugledne porodice i visoki zvaničnici crkve, postao je snažan motiv za naučnike da posmatraju Bordžije kao dekadentne i grešne.

Da li je Burkhart oklevetao Bordžije?

Banket kestenja ili Gozba kestenja se pominje kao reprezentativni primer svega što nije bilo dobro u vezi sa porodicom Bordžija.

Većina izveštaja o ovom događaju potiče iz dnevnika šefa ceremonije banketa, Johana Burkharta, koji je bio svedok te noći. Burkhart je u svom dnevniku pomenuo kako je bilo prisutno "pedeset poštenih kurtizana". One su bile i glumce i plesačice, zabavljačice, sagovornice i servirke. A kako je noć odmicala, iz sata u sat, skidale su komad po komad odeće - dok nisu ostale potpuno gole.

Kada su se skinule, počele su igre sa kestenjem. Burkhart je detaljno opisao kako su sveštenici bacali kestenje na pod kako bi ga ustima sakupljale gole kurtizane. Zatim bi i oni puzali sa njima, na rukama i kolenima. Tada bi počelo seksualno nadmetanje, igra tokom koje bi se sveštenici takmičili ko može duže da izdrži u seksualnom opštenju. Koji bi izdržao najduže, bio bi pobednik.

Burkhartovi izveštaji su veoma živopisni. Međutim, njegove prijave su takođe snažno osporene jer se znalo koliko je neprijateljski nastrojen prema papi Aleksandru VI Bordžiji. Zbog pristrasnosti, mnogi istoričari su odbacili njegove spise u vezi sa banketom.

Gozbe za praznik Svih svetih su se inače održavale širom Rima. Tada bi se bogataši takmičili u tome ko će napraviti luksuzniju proslavu, za one odabrane. Obični ljudi su se maskirali i slavili na ulicama, dok su bogataši priređivali događaje na kojima bi kurtizane i zabavljači izvodili predstave oko stolova prepunih hrane i vina.

Pošto se papa Aleksandar VI nadao da će steći naklonost crkve, možda je samo smatrao da bi proslava Svih svetih u odajama Bordžija trebalo da bude najbolja od svih.

Izvor: Ancient Origins

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka