Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zanimljivosti

Jedna od najvećih podmorničarskih tragedija: Kako su stradala 42 člana posade sovjetskog Komsomoleca

Na površini niko ništa nije slutio, dok se ispod vode skoro pet sati odvijala prava drama.

Izvor: Foto: Komsomoleca/Profimedia

U Norveškom moru, 7. aprila 1989. godine prilikom povratka sa vežbe potonula je sovjetska nuklearna podmornica Komsomolec K-278 Projekta 685 (NATO oznaka MIKE). U ovoj tragediji poginula su 42 člana posade, dok preostale podmorničare spasli norveški ribari. Tragedija ove podmornice predstavlja najveću podmorničarsku tragediju posle potonuća napadne nuklearne podmornice K-141 Kursk. U Rusiji je ovaj dan proglašen Danom sećanja na sve poginule podmorničare.

Povezane vesti

Povezane vesti

Podmornica Projekt 685 - klasa Plavnik (Mike) "Komsomolec" K-728 pripadala je trećoj generaciji napadnih nuklearnih podmornica koja svoj nastanak duguje iskustvima stečenim razvojem i upotrebom nuklearnih podmornica klase Lira (po NATO nomeklaturi Alfa). U gradnji ove podmornice kao i klase Lira korišten je titanijum kako bi mogle da izdrže velike dubine i da ostvare veliku podvodnu brzinu.

Trup od titanijuma obezbeđivao joj je operativnu dubinu od 1000 metara, a dva reaktora snage 31.618 kW (43 hiljade konjskih snaga), hlađen tečnim metalom pružala su najveću podvodnu brzinu od 30 čvorova ( oko 56,6 kilometara na sat). Sovjetski Savez izgradio je jednu takvu podmornicu.

U to vreme podmornica klase Plavnik označavana je kao jedno od najvećih dostignuća sovjetskih brodograditeljstva. Na testiranjima koja su počela naredne, 1984. godine sa podmornice K-278 uspešno je lansirao nekoliko torpeda na dubini od 800 metara. Podmornica je u zaronjenom stanju mogla da ostane do 90 dana bez izlaska na površinu, a zbog načina gradnje i materijala tvrdilo se da ju je bilo nemoguće otkriti pomoću tada dostupnih sredstava za otkrivanje. Zbog neverovatnih troškova razvoja podmornica K-278 dobila je nadimak "Zlatna ribica".

Ime Komsomolec dato joj je namenski mesec dana posle porinuća jer je ovo čudo sovjetske podmorničarske tehnologije trebalo da ostane upamćeno kao najbolja nukelarna podmornica.

Izgrađen je samo jedan primerak ove podmornice jer je ovo plovilo zapravo bilo opitna podmornica koja je trebala da ispita ponašanje plovila u okenau, delovanje instrumenata, rad reaktora i potvrdi sve konstrukcione osobine koje su bile navedene kao napredne. Na otvorenom moru posada je izvodila zaranjanja na dubinu od 1.027 metara, ali i nagla izranjana. Tokom ispitivanja konstrukcija podmornica je ocenjena odličnom ocenom.

Na površini niko ništa nije slutio, dok se ispod vode skoro pet sati odvijala prava drama.
Izvor: YouTube

Kobni povratak sa zadatka

Podmornica je uvedena u sastav Severne flote i na jednu od svojih redovnih patrola krenula je krajem februara 1989. godine. Plan je bio da posada provede tri meseca na otvorenom moru bez izranjanja, sa zadatkom da otkriju i neprimetno prate NATO brodove. Podmornica K-278 nosila je torpeda i imala je šest torpednih cevi smeštenih na pramcu, krstareće rakete tipa "Granit" od kojih su neke imale i nuklearne bojeve glave.

Podmornica je bila pod komandom kapetana prvog ranga Evgenija Vanina, a u plovilu je bilo ukrcano 69 ljudi. Takođe podmornica je imala i posbenu spasilačku komoru koju je posada mogla da iskoristi u slučaju neke havarije na dnu mora.

Uporedo sa eksperimentom podmornica je korištena i za pomorske vežbe.

Niko nije očekivao da će tog 28. februara 1989. godine ova podmornica zadnji put biti viđena u bazi. Posad pod komandom kapetana 1. ranga Jevgenija Vanina isplovila je na otvoreno more.

Poverene zadatke je posada uspešno realizovala i naređeno je njeno vraćanje u matičnu bazu. Tog sedmog aprila 1989. oko 11 sati po lokalnom vremenu u međunarodnim vodama Norveškog mora iznenada je izbio požar u sedmom odeljenju podmornice dok je bila zaronjena.

Kapetan je naredio dežurnoj posadi da krene u gašenje. Na površini niko ništa nije slutio, dok se ispod vode skoro pet sati odvijala prava drama.

Nakon izbijanja odmah je uključen automatski sistem za gašenje požara. Međutim, mešavine koja se koristila za gašnje nije bilo dovoljno da se savlada vatrena stihija. Automatski sistem za rad reaktora zbog požara se isključio, a plovilo se zaustavilo i počelo da pluta.

U sedmom odeljenju vatrena stihija oštetila je cevi za vrući vazduh koji je zatim počeo da ulazi u zapaljeni odeljak i još više rasplamsava vatru koja se proširila i na susedno odeljenje. Vatra u podmornici se razbuktala i temperatura je postala veoma visoka.

Kada je shvatio da vatra ne može da se savlada, da se sa sedmog proširila na šesto odeljenje i da je dim počeo da puni ostale prostorije, naredio je ispuštanje vode iz balasnih tankova i brz izlazak na površinu.

Prilikom izranjanja došlo je do požara i na nekim električnim instalacijama. Kapetan je tada naredio da se po svaku cenu, pa i po cenu ljudskih žrtava, od vatre mora zaštititi nuklearni reaktor koji je inače bio hlađen metalom. Više od dva sata nakon što je buknuo požar uključen je dizel generator. U tom trenutku vreo vazduh iz sedmog odeljnja ušao je u glavni balasni tank, zbog čega je podmornica počela da se ljulja u levu ili desnu stranu. Dim je ušao u sistem za dovod svežeg vazduha, što je izazvalo masovno trovanje mornara ugljen monoksidom.

Komandant podmornice Vanin nekoliko puta je pokušao da stupi u kontakt sa komandom flote, ali to nije bilo moguće. Tek oko 12 sati uspeo je da prenese šifrovanu poruku o nesreći u sedište, i tada su avioni vazduhoplovstva Severne flote poslati u pomoć.

U 13.20 komanda Severne flote prenela je koordinate lokacije podmornice u plutajuću bazu "Aleksej Hlobistov", koja je krenula ka mestu nesreće.

U 14.40 se nad podmornicom pojavio avion Il-38, ali nije mogao da pomogne. Na Kosmolcu se odvijala prava drama, voda je počela da prodire u trup podmornice i puni sedmo odeljenje. Podmornica je počela da se naginje na bok za oko dva stepena. Nestalo je i freona.

Komandant je u 16.40 časova naredio da se posada pripremi za evakuaciju i uđe u komoru za spasavanje. Požar se pojačao. U 17 sati sa podmornice su spušteni splavovi za spasavanje i započeta je evakuacija posade. Talas su odneli jedan splav. Na jednom splavu, koji se jedva zadržao na talasima, smešteni su bili ranjenici i oni koji su bili nesposobni da sami plivaju. U 17.08 sati podmornica je otišla na dno i sa sobom povukla pet mrtvih članova posade uključujući i komandanta broda koji su se nalazili u specijalnoj komori za spasavanje. Na dubini od oko 400 metara ta komora se odvojila od podmornice, pojavila se na površini, a onda potonula na dno.

Na površini niko ništa nije slutio, dok se ispod vode skoro pet sati odvijala prava drama.
Izvor: YouTube

Drama preostalih podmorničara tek je počinjala. Više od pet sati su se održavali na vodi, umorni i u neizvesnosti, kad se najzad pojavila ploveća baza "Aleksej Hlobistov". Tela 16 mrtvih i preostalih preživelih doneta su na brod i ribarsko plovilo Oma koje je priteklo u pomoć.

U ovoj tragediji, od 69 članova posade, poginula su 42 podmorničara. Većina mornara stradala je od hipotermije. Svi poginuli i preživeli su odlikovani.

Podmornica Komsomolec, kako je zvanično zabeleženo, potonula je 97 nautičkih milja jugozapadno od Medveđeg ostrva na dubini od 1.500 metara.

(Kurir.rs/A.Mlakar/RIA)

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Najnovije

Priroda

Nauka