Strastveni poljubac nije čak ni opšteprihvaćena praksa, a pojedine kulture smatraju da je čak i neizmerno „odvratan”.
Premda su neki gestovi kojima se iskazuje naklonost verovatno prisutni tokom čitave ljudske istorije, poljubac nije među njima. Iskazivanje ljubavi strasnim spajanjem usana prilično je skorašnja novina u evolutivnoj istoriji ljudi, tvrdi se u istraživanju koje su sproveli naučnici sa Instituta Kinsi pri Univerzitetu Indijana zajedno sa kolegama sa Univerziteta Nevada u Las Vegasu.
Strastveni poljubac nije čak ni opšteprihvaćena praksa, a pojedine kulture smatraju da je čak i neizmerno „odvratan”. Prema ovoj, kako njeni autori tvrde, prvoj velikoj studiji o „romantično-seksualnom” ljubljenju, tek u 46 odsto od 168 ispitanih kultura pojavljuje se strasni poljubac kao deo društvene povesti. Na primer, bliskoistočne i evropske kulture usvojile su ovakav način ljubljenja, dok podsaharski Afrikanci i amazonske zajednice lovaca sakupljača nisu.
Pročitajte i Simbolika poljupca kroz istoriju
ZANIMLJIVOSTI
Nauka koja pročava ljubljenje zove je filematologija, a međunarodni dan ljubljenja je 5. februar.
Vilijem Jankovjak, autor ovog istraživanja, pretpostavlja da je ljubljenje možda „povezano sa povećanjem dokolice” u socijalno raslojenim zajednicama; kada su elite počele da ga primenjuju, mase su počele da ih oponašaju. „Sistem spojenih sudova sveprisutan je u ljudskoj istoriji”, kaže on. „A izgleda da se ljudima stvarno dopalo ljubljenje kada su ga jednom otkrili”.
