Kako je moguće da su mnoge naizgled složene stvari napravljene pre jednostavnog, običnog točka?
Točak je, s jedne strane, izum koji vezujemo za primitivnu zajednicu i pećinsko doba, a s druge strane toliko kompleksan da ga je čovek izmislio tek oko 2.500. godine pre nove ere. Čak i pre nego što je točak nastao, čovek je počeo da lije metal, da gradi brodove i kanale, čak i da pravi kompleksne muzičke instrumente kao što su harfa i flauta, ali točak je poslednji došao na red – zašto?
Kako je to moguće?
Kako zvuči najstariji muzički instrument na svetu? (VIDEO)
Ono što je komplikovano kod pravljenja točka jeste način da se povežu platforma i cilindar tako da točak bude stabilan.
Da biste napravili osovinu koja se okreće, krajevi osovine moraju biti savršeno glatki i okrugli, inače će trenje između sastavnih delova biti preveliko, pa će okretanje biti nemoguće, objašnjava Dejvid Entoni, antropolog s koledža "Hartvik".
Pogledajte: 10 izuma koji su promenili svet
Dimenzije osovine su, takođe, zadavale mnogo muka. Predebela osovina bi izazivala preveliko trenje, dok je tanka osovina preslaba da drži ostatak konstrukcije.
Saznajte i: Jednostavan izum zahvaljujući kojem je spaseno više desetina dečijih života
Sam proces pravljenja točka je bio toliko zahtevan i komplikovan da za njegov nastanak najverovatnije nije zadužena jedna osoba, a sigurno točak kakav danas znamo nije napravljeno u jednom određenom trenutku. Iz te tačke u kojoj je nastao, točak se „otkotrljao“ u Evropu, Aziju, Bliski istok, pa je tačka njegovog nastanka i do danas ostala nepoznata.
Najstarija kola s točkovima su iskopana u Poljskoj, dok ga najstariji izvori vezuju Mesopotamiju.
Pogledajte:10 stvari koje svakodnevno upotrebljavamo izumljene su slučajno
Asko Parpola, indolog s Univerziteta u Helsinkiju, smatra da se nastanak točka može vezati za današnju teritoriju Ukrajine zato što je današnja terminologija koja se vezuje za točak i kola izvedena iz jezika koji se govorio u regiji Tripoljsk.
