Istoričari objašnjavaju jednu od najmračnijih epizoda balkanske istorije - priču o tome kako su hiljade ljudi izdahnule u užasnim bolovima istog dana.
Vlad III Cepeš, vlaški knez, jedan je od vladara iz prošlosti koji već vekovima privlači pažnju čitavog sveta, ponajviše zbog toga što je irskom piscu Bremu Stokeru poslužio kao inspiracija za roman "Drakula".
Iako književni lik nema mnogo veze sa stvarnim osobinama i životom čuvenog kneza, istoričari tvrde da literarni i stvarni Drakula imaju nešto zajedničko: obojica su bila krvoločna. Štaviše, mnogi su kneza Vlada III Cepeša upamtili po nadimku Nabijač, zbog toga što je nabijanje na kolac bilo jedan od njegovih omiljenih metoda mučenja i kažnjavanja neprijatelja.
Možda će vas zanimati i:
-
Destinacije i Putopisi |
15. Nov 2021.
Kapija Karpata, dvorac grofa Drakule, kraljičin letnjikovac... Putovanje kroz burnu istoriju zamka Bran
![bran-zamak_1510931072.jpg]( "bran-zamak_1510931072.jpg")
-
Destinacije i Putopisi |
23. Oct 2021.
Šta sve krije grad koji znači radost? Od trgovačkog mesta, preko Malog Pariza i komunističke prestonice, do BUKUREŠTA
![bukurest_519805588]( "bukurest_519805588")
Kako je napisao istoričar dr Džejms Rid, Cepeš je jedan od prvih za kog postoje pisani dokazi da je u kasnom srednjem veku često pribegavao ovakvom načinu kažnjavanja.
Nakon što je ostao bez roditelja, bio izdan, prognan i progonjen, Vlad je preuzeo vlast nad Vlaškom 1456. godine. Prema svojim neprijateljima se ophodio veoma surovo, naročito prema onima koji su izneverili njegovu porodicu. Primenjivao je brojne metode mučenja, a još je među svojim savremenicima bio poznat kao ratnik koji ne prašta i ne pokazuje milost prema ratnim zarobljenicima.
Štaviše, priče o Vladu Nabijaču našle su se u prvim štampanim zapisima u ovom regionu.
"U šezdesetim i sedamdesetim godinama XV veka, baš nakon što je napravljena prva štamparija, mnogo priča o Vladu se prenosilo usmenim putem, a onda su skupljene i štampane kao pamfleti", objašnjava Elizabet Miler, istoričarka i profesorka Memorijalnog univerziteta u Njufaundlendu.
Međutim, ona ističe da je ostalo pitanje jesu li sve priče o Vladu III istinite, jer su mnogi od ovih pamfleta imali veoma oštar i neprijateljski ton. Ipak, mnoga svedočenja se poklapaju, pa moramo da verujemo da su makar delimično tačna, kaže Milerova.
