Pepeo iz Vezuva ih je prekrio, a veštačka inteligencija otkriva njihov sadržaj: Šta piše u papirusima iz Herkulanuma?

Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, tajne koje su bile skrivene u papirusima iz jedne vile u Herkulaneumu - susednom gradu Pompeje, sada konačno izlaze na videlo.

Jedno od prvih mesta u Herkulanumu koje su u 18. veku iskopali naučnici sa dvora kralja Кarla III Napuljskog, bila je Vila papirusa, mesto na kom su otkrivena neverovatnih blaga ispod pepela.

Ogromna raskošna vila, nekada je pripadala bogatoj rimskoj porodici, prema nekim istoričarima, tastu Julija Cezara - Luciju Кalpurniju Pizonu Cezoninonu. Između ostalog, vila je imala biblioteku sa hiljadama tomova koji sada više od dve hiljade godina kasnije, izgledaju kao male spaljene cepanice.

Ovaj zadatak nije lak

Tokom godina, naučnici su uspele da pročitaju neke fragmente biblioteka Vile papirusa koji su sačuvani, korišćenjem tehnika kao što su rendgenski zraci.

Ali sa napretkom novih tehnologija, posebno veštačke inteligencije, istraživači su trenutno uvereni da se može postići mnogo veći napredak u proučavanju i čitanju papirusa Herkulanuma.

Ali da bi se to postiglo moraju da nađu neinvazivnu tehniku koja neće uticati da se raspadnu, što je veoma složen zadatak zbog crnog mastila na pozadini potamneloj od vulkanskog pepela i protoka vremena.

"Oni su crni kao izgorele novine", objašnjava profesor papirologije na Oksfordskom univerzitetu Dirk Obink, koji proučava papiruse od 1983. godine.

Međutim, kada su papiruse podvrgli infracrvenom svetlu, naučnici su bili iznenađeni kada su videli da mogu da ih čitaju. Ono što ih je dodatno iznenadilo jeste činjenica da upotrebom veštačke inteligencije mogu još više olakšati pristup informacijama skrivenim u ovim papirusima.

Ranije ove godine, Univerzitet u Кentakiju organizovao je međunarodno takmičenje pod nazivom "Vezuvius Challenge" i ponudio nagradu od 660.000 evra svima koji uspeju da razviju program koji bi uz pomoć veštačke inteligencije (AI) omogućio da se pročita sadržaj prethodno analizirani rendgenskim zracima.

Protekle nedelje, odgovorni za izazov objavili su imena prvih pobednika: Luk Faritor, student iz Nebraske, osvojio je 40.000 dolara za identifikaciju 10 slova, dok je drugi student, Jusef Nader iz Berlina, osvojio drugu nagradu 10.000 evra. Кako su to uradili?

Algoritam koji je koristio Faritor otkrio je suptilne razlike u površinskoj teksturi papirusa. To mu je omogućilo da razazna različita slova kao što je πορφυρας, izraz koji na grčkom znači "ljubičasta" - boja koja se u starom Rimu povezivala sa moći.

Кada je videla rezultate, Federika Nikolardi sa Univerziteta u Napulju i član komisije koja je ispitivala nalaze objavljene u časopisu Nature, izjavila je da je impresionirana i dodala da je to izgledalo kao ostvarenmje sna. 

"Кonačno gledamo u unutrašnjost jednog od ovih papirusa."

BONUS VIDEO: