Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Konzervatori obnavljaju oštećene freske u Studenici: Zagrobna zadužbina Stefana Nemanje sija novim sjajem

Konzervatori već 15 godina nemurno rade na obnovi nekih od najznačajnijih umetničkih dela freskoslikarstva Srbije.

 Manastir Studenica Izvor: Shutterstock

U manastiru Studenica i ovog leta se vredno radi - počeli su radovi na spoljašnoj obnovi Kraljeve crkve, trud restauratora koji već petnaest godina vraćaju stari sjaj freskama iz 13. i 16. veka u Bogorodičinoj crkvi je sada vidljiv, pa se posle dugog niza godina, kako kaže autorka projekta i savetnik u Republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, Stojanka Samardžić, konačno može steći slika o lepoti prvobitnog izgleda freski iz nemanjićkog doba.

Možda će vas interesovati i:

"Intenzivno se radi poslednjih 15 godina, a planirano je da za 4 godine bude završeno sve u Bogorodičinoj crkvi. Posle dugog niza godina konačno se vide rezultati radova. Sada umesto belih fleka koje su postojale na freskama možemo da sagledamo njihovu prvobitnu lepotu. Po prvi put u zadnjih nekoliko godina celine koje smo restaurirali povezujemo u jednu koja daje približan utisak onoga što je nekada bilo", kaže Samardžić za Tanjug.

Ona podseća da ovaj originalni freskopis iz 1209. godine pronađen tokom radova na potkupolnom prostoru crkve 1953. godine kada je otkriven najznačajniji segment tog slikarstva - ktitorski natpis ispisan zlatnim slovima koji govori o vremenu kada je oslikana crkva, tačan datum i ime ktitora. Smatra se da je tekst osmislio Sveti Sava, a upravo je u manastiru Studenica po prvi put korišćena ćirilica umesto dotadašnjeg grčkog pisma.

Ekipa Tanjuga se zahvaljujući našim domaćinima popela na skele ispod samog svoda crkve gde otkriven freskopis što je tada predstavljalo veliku senzaciju i radost za istraživače, jer je reč o najvišem dometu vizantijske umetnosti.

Među najpoznatijim freskama tog perioda su Raspeće Isusa Hrista tzv. Plavo raspeće, najvažniji deo jedinstveno ostvarene umetničke celine u Bogorodičinoj crkvi i Uspenje Presvete Bogorodice koje su sada restaurirane i pred očima posetilaca manastira Studenica.

Samardžić ističe kako su upravo u toku konzervatorsko restauratorski radovi na fresci Uspenja Bogorodice, koja je bilo teško oštećena bili najzahtevniji, jer kada su 1863. godine preko originalnog freskopisa, jer je bio oštećen, tadašnji majstori oslikavali novi i pri tome koristili čekić kako bi se malter koji je otpao zalepio.

Taj sloj fresaka iz 19. veka je uklonjen, a bilo je potreban veliki trud da se sva ta oštećenja koliko je moguće "izleče", ali i da se sačuvaju i naknadni slojevi koji su naneti, zbog daljih istraživanja, jer kako kaže Stojanka Samardžić u Studenici uz restauratorski, traje i istraživački rad.

"Manastir Studenica teško je stradao tokom istorije, delio je sudbinu srpske države. Majka svih crkava uvek je bila na udaru, ali je uvek i obnavljana, Obnavljali su je monasi i narod," kaže naša sagovornica.

Ona skreće pažnju da posao na restauraciji i konzervaciji traje neprekidno, pod budnim okom Zavoda za zaštitu spomenika i da zahteva značajna sredstva, a grupa restauratora, među kojima je jedan broj učestvuje u ovom projektu od početka obnove freskopisa, skreće pažnju da je za ovaj posao potrebno znanje, strpljenje, izdržljivost i naravno ljubav.

"U našoj ekipi rade isključivo konzervatori i restauratori i slikari restauratori. Dolaze nam i studenti koje polako uvodimo u posao", kaže rukovodilac konzervatorsko-restauratorskih poslova u manastiru Studenica Gordana Jakovljev i naglašava da se broj restauratora u ekipi kreće od deset do dvadeset, a da ih je u ovom momentu petnaest.

Jedan od njih je i slikar restaurator Luka Dedić koji radi na ovom projektu od samog početka.

"Radovi konstantno napreduju, ali je potrebno stalno održavati freske" objašnjava Dedić, nakratko prekidajući rad na retuširanju jednog dela freske, odnosno kako objašnjava, toniranju oštećenja koje će omogućiti da se slika sagleda u celini koliko je to moguće.

Zato kaže dobrog konzervatora i restauratora, pored znanja odlikuje strpljenje i izdržljivost, a pre svega ljubav prema pozivu.

Ali kako ovaj posao ima svoje nagrade, on ima i svoja iskušenja, a za Dedića je to što odvojenost od porodice, jer svake godine po 6 meseci provodi u manastiru.

Za Vesnu Čanak, slikara konzervatora restauratora velika je privilegija, kako kaže, raditi u manastiru Studenica, u objektu od visokog značaja koji je uvršćen na listu UNESKO.

"Svi se trudimo da dostignemo nivo majstora koji su oslikavali manastir, ali je danas ostalo malo ljudi koji se bave fresko slikarstvom. Najponosnija sam što smo vratili prvobitni izgled kompoziciji Uspenja Bogorodice", kaže ona.

Njena koleginica Sofija Rakečić je na predlog profesorke došla kao student u Studenicu i tu je već deseto leto.

"Na fakultetu smo dosta imali i teorijskog i praktičnog rada, ali ovde sve to primenimo. Ja sam završila i master studije u Italiji, ali ću ovde dolaziti svake godine, dok god se radovi ne završe. Ovaj posao nosi veliku odgovornost, ali donosi i zadovoljstvo", objašnjava ona.

Marija Pešanović je takođe deo ekipe restauratora koja radi ovde već deset godina i za nju sve ove freske pričaju svoju priču i zato smatra da je za ovaj posao potrebno i znanje o dinastiji Nemanjić.

Kaže da je veoma ponosna na sve urađeno do sada na obnovi Bogorodičine crkve i njenog freskopisa.

Manastir Studenica je graditeljsko umetnički vrhunac u svom vremenu izgrađen u periodu od 1183 i 1196. godine i posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice. Stefan Nemanja gradio je manastir kao mesto za svoj večni počinak i podignuta kao Nemanjin mauzolej, Bogorodičina crkva postala je mauzolej i njegovih naslednika.

Ovde se nalazi celo prvo koleno Nemanjića, kustos manastira Studenica David.

Zagrobna zadužbina Stefana Nemanje mnogo puta je stradala kroz vekove od neprijatelja i često je ostajala bez kupole. Nekada i po više od 100 godina u kontinuitetu. Vremenske prilike učinile su da originalno i monumentalno freskoslikarstvo bude teško oštećeno, pa je iz ne zle namere i krajnjih pobuda odlučeno da 1863. godine preko originalnog freskopisa bude urađen novi i moderniji.

Da bi se uopšte u to vreme naneo novi sloj živopisa, majstori su morali da koriste zidarsku tehniku, pikovanja kako bi se malter zalepio i oštetili su prvobitni freskopis. Ceo naos bio je prekriven baroknim freskama i to je tako trajalo sve do 1951. godine kada su se stručnjaci Republičkog Zavoda za zaštitu pomenika kulture upustili u svoj prvi poduhvat, rekonstrukciju Bogorodičine crkve.

A posao i dalje traje, jer kako kaže Stojanka Samardžić pored Bogorodičine tu su i Kraljeva i Nikoljičina crkva sa izuzetno vrednim freskama značajnim za srpsku kulturu, istoriju i narod, a njihova restauracija i konzervacija zahteva dugotrajan rad i pre svega sredstva.

Izvor: Politika

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka