Ljubitelji mapa predstavili su svoje zbirke najznačajnijih geografskih karata na našim prostorima

17.05.2022 11:45

Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" i Institut za javnu politiku, izložili su jednu od najmasovnijih kartofilskih zbirki na našim prostorima u okviru skupa "Kartografija i kartofilija u Srbiji 2022".

Izvor: Privatna arhiva

Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" i Institut za javnu politiku, održali su skup "Kartografija i kartofilija u Srbiji 2022".

"Veliko mi je zadovoljstvo što mogu da pozdravim sve vas koji ste u ovo subotnje prepodne na Svetog Jeremiju došli u Univerzitetsku biblioteku 'Svetozar Marković' ", ovim rečima je profesor doktor Aleksandar Jerkov otvorio skup kartografa i kartofila, koji je uključivao jednodnevnu izložbu mapa i karata iz fonda Univerzitetske biblioteke 'Svetozar Marković' i Instituta za javnu politiku, na kojoj su posetioci po prvi put bili u prilici da vide neke od najređih i najvrednijih mapa, karata i veduta sa ovih prostora.

Pored toga, kartofili i kolekcionari su takođe imali priliku da svoje kolekcije mapa podele sa okupljenom publikom.

Mape beleže veličanstvene istorijske trenutku, a biblioteka, kao jedno od najstarijih mesta na planeti, koje čuva svekoliko znanje čovečanstva, predstavlja idealno mesto za izložbu mapa.

JEDNA OD NAJOBIMNIJIH KARTOFILSKIH ZBIRKI NA NAŠIM PROSTORIMA

Centralni događaj pomenute izložbe bila je promocija "Zbirke mapa, veduta i dokumenata - Srbija, Crna Gora i Dalmacija kroz vekove", priređivača Marka Milovanovića. Knjiga je sačinjena od 112 mapa, 39 veduta i 41 knjige, dokumenata i srodnog materijala.

Vidi opis

Ljubitelji mapa predstavili su svoje zbirke najznačajnijih geografskih karata na našim prostorima

Fotografija sa skupa 'Kartografija i kartofilija u Srbiji 2022'.

Fotografija geografske karte koja je bila izložena na skupu 'Kartografija i kartofilija u Srbiji 2022'.

Ulaz u Univerzitetsku biblioteku 'Svetozar Marković', mesto održavanja skupa 'Kartografija i kartofilija u Srbiji 2022'.

Skloni opis

Pogledaj slike

Izvor: Privatna arhivaBr. slika: 8 1 / 8

Izvor: Privatna arhivaBr. slika: 8 2 / 8

Izvor: Privatna arhivaBr. slika: 8 3 / 8

Izvor: Privatna arhivaBr. slika: 8 4 / 8

Izvor: Privatna arhivaBr. slika: 8 5 / 8

Izvor: Privatna arhivaBr. slika: 8 6 / 8

Izvor: Privatna arhivaBr. slika: 8 7 / 8

Univerzitetska biblioteka - Privatna arhiva

Izvor: Privatna arhivaBr. slika: 8 8 / 8

"S obzirom na to da već postoji velika količina naučnih publikacija, koje imaju mnogo temeljniji pristup kartografiji, največi doprinos "Zbirke mapa, veduta i dokumenata - Srbija, Crna Gora i Dalmacija kroz vekove" je što će možda sutra nekoga da zainteresuje kartografija, bilo na amaterskom ili na naučnom nivou. Mislim da će to na neki način pospešiti buduće interesovanje."

Milovanovićeve reči govore da je primarni cilj "Zbirke mapa, veduta i dokumenata - Srbija, Crna Gora i Dalmacija kroz vekove" da omasovi kartografsku i kartofilsku publiku u Srbiji i podstakne interesovanje akademske i šire javnosti za teme izrade, sakupljanja i korišćenja mapa, karata, atlasa, odnosno kartografiju i kartofiliju uopšte.

KARTOFILIJA U ČOVEKOVOJ PRIRODI

Ljubav koju ljudi gaje prema mapama uopšte nije slučajna. Petar Arbutina, jedan od govornika na održanoj kartografskoj i kartofilskoj izložbi, podsetio nas je na Borhesovu priču o kartografu koji je želeo da napravi mapu sveta, da bi krajnji ishod njegovog poduhvata neodoljivo zaličio na prikaz kartografovog lica. Dakle, ma koliko ljudi spram sveta bili mali, oni će sebe uvek moći da pronađu na mapi.

"Kao što je doktor Vladimir Abramović rekao, početna ideja kataloga je bila da bude za internu upotrebu Instituta za javnu politiku. Tako bi Institut mogao da prikaže čitavu svoju zbirku na jedan smislen način. Kako smo sve više i više pisali i kako se cela stvar sastavljala, tek smo onda shvatili da je u pitanju nešto što iza čega je potrebno da stoji veća pozadina, u smislu objašnjenja termina sa kojima nisu upoznati ljudi koji se ne bave kartografijom. Međutim, naglasiću još jednom, nije korišćen naučni aparatus prilikom pisanja katalog. Dakle, on ne sadrži fusnote i ostale stvari koje bi opteretile nekoga ko se prvi put susreće sa kartografijom", na osnovu onoga što je Marko Milovanović rekao, zaključujemo da "Zbirka" predstavlja stepenik između naučne i literature.

O važnosti ovog kartografskog skupa govori prisustvo njegove ekselencije ambasadora Meksika u Srbiji, koji je imao izuzetne reči hvale za "Zbirku mapa, veduta i dokumenata - Srbija, Crna Gora i Dalmacija kroz vekove": "Ova knjiga je zaista blago i trebalo bi da se međunarodno promoviše". Ambasadorove reči nimalo nisu neosnovane, pošto je knjiga dvojezična (srpski i engleski), zbog čega je i te kako prikladna za stranu publiku.

"Meni, kao relativno mladom čoveku, veoma znače njegove reči. Pretpostavljam da je ambasador bio i kolekcionar, kartofil... Jedno takvo priznanje mi zaista znači. Taj značaj se možda više odražava na nekom ličnom, nego na profesionalnom nivou. - Rekao je Marko Milovanović, priređivač 'Zbirke mapa, veduta i dokumenata - Srbija, Crna Gora i Dalmacija kroz vekove' ", na konto izjave ambasadora Meksika.

ISTORIJSKI ZNAČAJNI PRIMERCI MAPA

"Kao najbitniji primerak bih izdvojio, kao što je profesor Rakić rekao u svom izlaganju, kartu iz Rajićeve "Istorije", pošto je ona najbitnija za srpsku istoriju. Što se sentimentalne vrednosti tiče, bilo mi je drago da rukujem sa svim materijalom i ne bih mogao da razdvojim neku geografsku kartu koja mi je posebno draža od drugih", rekao je Milovanović. Kao što pesnici tvrde da sve svoje pesme smatraju vlastitom decom, tako su i Marku Milovanoviću, priređivaču ove zbirke, jednako drage sve geografske karte koje je priložio i opisao.

Uz pomenutu kartu iz "Istorje raznih narodov, naipače Bolgar, Horvatov i Serbov", u ovom, drugom i dopunjenom izdanju "Zbirke", nalaze se dela nastala između 1493. i 1931.godine, čime je obuhvaćen vremenski period duži od pet vekova.