Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Dan kada je zvuk bombi probudio Beograđane: Napad kojim je Jugoslavija uvučena u Drugi svetski rat

Na današnji dan pre tačno 81 godinu talasima bombrardovanja koji su započeli u ranim jutarnjim časovima, na prestonicu Beograd, nacistička Nemačka uvlači u rat Kraljevinu Jugoslaviju.

 Nacisticki avion Izvor: Karolis Kavolelis / Shutterstock.com

Šestog aprila 1941. godine u ranim jutarnjim časovima zvuk bombi je probudio još uvek uspavane stanovnike Beograda. Snažnim udarima vazduhoplovnih snaga, koje je činilo preko 450 nemačkih bombardera, praćenih lovačkom avijacijom, nastavili su bombardovanje i tokom narednog dana u tri talasa. 

Tim napadom, Jugoslavija je uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade i pre i posle dvadesetsedmomartovskog puča, svim mogućim sredstvima nastojale to da izbegnu.

Možda će vas interesovati i:

Aprilski napad na Jugoslaviju je, najverovatnije, bio odmazda za 27. mart 1941, kada je oborena vlada i namesništvo kneza Pavla Karađorđevića.

Vlada Cvetković-Maček je dva dana ranije, u nastojanju da nekako održi zemlju van ratnih zbivanja, a posle brojnih pritisaka i uslovljavanja iz Berlina, 25. marta 1941. u Beču, potpisala protokol o pristupanju Trojnom paktu. U brojnim gradovima su usledile masovne demonstracije kao izraz podrške puču, i zapadnim saveznicima.

Pučistička vlada Dušana Simovića, takođe je učinila sve kako bi izbegla rat, čak je i priznala akt potpisan 25. marta u Beču. Usledio je napad na Jugoslaviju 6. aprila. Zapravo, napad je počeo tokom prethodne noći na prostoru Đerdapa. Beogradsku vladu je o času napada prethodno obavestio, sasvim precizno, naš vojni ataše u Berlinu pukovnik Vladimir Vauhnik, vrhunski obaveštajac.

Nemačka (i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska) je Kraljevinu Jugoslaviju napala bez objave rata. Koliko se zna, u vazdušnim napadima na Beograd koji su započeli oko 6.30 časova i trajali, u više naleta, tokom dva dana, učestvovala su 484 nemačka vazduhoplova, od čega 234 bombardera i približno 120 lovačkih aviona.

6. lovački puk, Jugoslovenskog vazduhoplovstva je u vazdušnoj borbi uspeo da obori 13 fašističkih aviona, ali su čuvari našeg vazdušnog prostora bili nemoćni pred nadmoćnijim neprijateljem. U odbrani grada, hrabro je poginulo 11 pilota.

Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće se računa da je bilo 2.274 poginulih. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja biloizmeđu 1.500 i 1.700. U Beogradu je vazdušnim napadima uništen ogroman procenat stambenog fonda i infrastrukture, ali i brojni objekti kulture, među kojima i nacionalna biblioteka. Neke procene navode da je uništeno oko 800 zgrada i oštećeno preko 200o objekata. 

Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Tada je u požaru izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga, uključujući i brojne rukopise i razne starine.Tada je u požaru izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga, uključujući i brojne rukopise i razne starine.

Jugoslovenska vojska kapitulirala je 17. aprila.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka