Drevna misterija: Arheolozi su možda upravo pronašli davno izgubljeni Herkulov hram u Španiji

Pažljivim proučavanjem topografskih podataka sa španskih obala možda je otkriven izgubljeni hram Herkulesa Gaditana u zalivu Kadiz.

Iako nisu svi uvereni u to, tim arheologa u Španiji izneo je oprezno optimističan argument da se Herkulov hram možda nalazi u zalivu Kadiz.

Da li je pronađen Herkulov hram?

Dok je pregledao podatke iz španskog PNOA-LiDAR projekta — koji je mapirao zemlju od 2009. — Rikardo Belizon, arheolog sa Univerziteta u Sevilji, uočio je intrigantnu strukturu potopljenu u Kano de Sankti Petri, u zalivu Kadiz. Činilo se da je struktura dugačaka oko 300, a široka oko 150 metara, piše Heritage Daily, a prenosi Ancient Origins.

Belizonov cilj je bio da otkrije kako je obala Kadiza izgledala u davna vremena, ali je možda umesto toga naišao na Herkulov hram. Informacije o ovim potopljenim ruševinama poklapaju sa onim što arheolozi i istoričari znaju o izgubljenom hramu.

"Mi nerado pretvaramo arheologiju u spektakl", primetio je Fransisko Hose Garsija, direktor Odeljenja za praistoriju i arheologiju na Univerzitetu u Sevilji, dok je predstavljao otkriće. "Ali u ovom slučaju, suočeni smo sa nekim spektakularnim nalazima koji su od velikog značaja."

Izvor: Shutterstock

Istraživači veruju da je obala zaliva Kadiz pre nekoliko hiljada godina bila potpuno drugačija; da su je bila potpuno podređena ljudskim potrebama sa nekoliko lukobrana, sidrištem, lukom i, verovatno, hramom."

Prema Milagrosu ​​Alzagiju, šefu Centra za podvodnu arheologiju Andaluzijskog instituta, drevni tekstovi opisuju ovo obalno područje  kao "promenljivo, u kontaktu sa morem, podložno promenljivim plimama. Izvori koje smo analizirali, informacije zajedno sa digitalnim modelima lokaliteta, navode nas da verujemo da bi ovo mogao biti mitski Herkulov hram."

Svi ovi podaci dobijeni su iz vazduha, a arheolozi tek treba da iskopaju lokaciju, ali mnogi su već oduševljeni mogućim otkrićem Herkulovog hrama.

Izvor: Historic Maps / AKG / Profimedia

Zašto je otkriće ovog hrama tako velika stvar?

Hram Herkulesa Gaditana je prvobitno izgrađen u čast feničanskog boga Melkarta — koji se kasnije pod rimskom vlašću pretvorio u Herkula (u grčkoj mitologiji Herakle, Zevsov sina).

Prema drevnim izveštajima, Herkulov hram je imao dva velika stuba na ulazu, plamen koji neprestano gori i predstave iz Herkulovog života. Značajno je i da su ovo religiozno mesto posetili Julije Cezar — koji je plakao kada je ugledao statuu Aleksandra Velikog — i Hanibal, koji je posetio hram u znak zahvalnosti za svoje vojne uspehe.

"Želimo da budemo veoma oprezni. Nalazi su veoma interesantni i daju nadu, ali sada počinje najuzbudljiviji deo", Antonio Saez Romero sa Univerziteta u Sevilji, koji je takođe učestvovao u istraživanju.

Postoje i oni koji misle da arheolozi i Sevilje nemaju čemu da se nadaju. Antonio Monteroso-Čeka, profesor arheologije na Univerzitetu u Kordobi, ranije je objavio drugačiju teoriju o lokaciji Herkulovog hrama. Najnovije istraživanje je, rekao je, "greška".

Za sada, tek treba da se vidi da li je Herkulov hram zaista pronađen. Tragajući za ubedljivim tragovima, arheolozi nastoje da dalje istraže zaliv Kadiz u nadi da će rešiti ovu drevnu misteriju.