Analiza ljudskih skeleta starih više od 30.000 godina pokazala je da su kosti nogu nekada bile znatno snažnije, pa su naučnici istraživali šta je moglo da izazove ovo slabljenje.
Za ovaj problem se često okrivljuje savremeni stil života i naše oslanjanje na mašine, ali naučnici smatraju da je slabljenje kostiju zapravo uzrokovalo širenje poljoprivrede.
Pogledajte i: Nova saznanja o neolitu
Naučnici su već znali da su naši preci imali jače i robusnije kosti nego mi danas, a novo istraživanje na uzorcima kostiju koje pokriva vremenski period od 30.000 godina otkriva nam slabljenje kostiju koje je počelo sa ranom proizvodnjom hrane tokom perioda neolita.
Saznajte i: Korišćenje dronova u poljoprivredi
Odatle, kosti su nam slabile narednih nekoliko hiljada godina kako se poljoprivreda intenzivirala. Poljoprivreda - iako još uvek radno intenzivna - značila je da se ljudi kreću daleko manje nego u lovačko-sakupljačkim društvima što im je takođe dalo priliku za razonodu i slobodno vreme. Najznačajnije, to dokazuje da nas je poljoprivreda učinila sedentarnima u smislu da se daleko manje krećemo, što je trend koji je započet davno pre otkrića mehanizacije i industrijalizacije.
Neverovatno otkriće: Ruski naučnici prave "biocement" za ljudske kosti
Zato je nastanak mašina – koje su počele da se koriste od industrijske revolucije – odigrao manju ulogu nego što se do sada mislilo. Postepeno smanjivanje mobilnosti s porastom proizvodnje hrane u Evropi, istraživanje je koje su sproveli profesor Kristofer Raf i njegove kolege iz Medicinske škole Univerziteta "Džon Hopkins". Oni su otkrili ogroman pad u savitljivosti anteroposteriora butne kosti i cevanice početkom neolita (7.300-4.000. godine pre naše ere).
