Nedavno je pronađen zanimljiv kompleks koji ukazuje na to kako je i gde izvođen majanski žrtveni ritual ne bi li se bog kiše umilostivio i prekinuo sušu.
Kult suše
Čini se da su Čaak i drugi zli bogovi podzemlja omogućili Majama da postanu ugrožena civilizacija - kišom koju su pružali, a potom uskratili. Antropolog Daglas Kenet i njegove kolege sa Državnog univerziteta u Pensilvaniji istraživali su stalagmite koji ukazuju na veliku kišu, koja je dovela do porasta majanske populacije, što je trajalo sve do 660. godine naše ere. To je zauzvrat dovelo do pada njihovih kraljevstava kada su kiše prestale.
Pogledajte i: Kratki vodič za smak sveta
Konstantne suše uznemirile su majanske kraljeve, a njihovi gradovi su počeli da padaju oko 800. godine širom Centralne Amerike. Manjak kiše je najverovatnije pokrenuo "kult suše" sastavljen od ljudi koji su, odlučni da udovolje Čaaku, ostavljali žrtve u pećinama i ponorima širom iznenada očajne teritorije Maja.
Saznajte i: Otkriven novi hram Maja, prekriven gigantskim maskama
"Pećine i ponori su bili ulazi u podzemni svet za Maje", kaže arheološkinja Holi Mojes sa Univerziteta u Kaliforniji.
Istraživanja pećina i hrama u vidu ponora ukazuju na "burna vremena", kada su vernici osećali potrebu da žrtvuju više za "vodeno" božanstvo. Nedaleko od majanskog grada Karakola u Belizeu, Mojesova i njene kolege istražili su ruševine Las Kuevas, uz podršku Društva National Geographic. Ispod jedne od najvećih piramida na lokalitetu nalazi se otvor u veliku pećinu. Ogromna odaja u pećini takođe je imala ponor, kao i podzemnu reku koji su najverovatnije služili kao ceremonijalne lokacije.
