Devet članova vrhovne komande Islamske Države odležalo je neko vreme u kampu Buka.
U martu 2009, osećaj nesigurnosti zahvatio je južni grad Garmu, koji je dom jednog od najozloglašenijih zatvora Rata u Iraku. Veliki kazneni zavod pod nazivom Kamp Buka, u kojem su bili zatvoreni neki od najradikalnijih džihadista duž kuvajtske granice, upravo je oslobodio na stotine svojih zatočenika. Porodice su bile oduševljene, nestrpljivo čekajući svoje sinove, braću i očeve koji su bili u Buki godinama. Međutim, lokalni zvaničnici su se stresli.
"Ovi ljudi nisu sadili sveće u bašti.", rekao je načelnik policije Saad Abas Mahmud, procenjujući da će se barem 90 odsto zatvorenika vratiti borbi: "Oni nisu šetali ulicom. Ovaj problem je velik i ozbiljan, a nažalost iračka vlada i vlasti ne znaju koliko je velik problem postao."
Mahmudova procena Kampa Buke, kroz koji je prošlo oko 100.000 zatvorenika i koji je zatvoren samo nekoliko meseci kasnije, pokazala se tačnom. Kamp sada predstavlja prvo poglavlje u istoriji Islamske Države - čije su mnoge vođe, uključujući i Abu Bakr Al Bagdadija, bile zatvorene i najverovatnije se tamo upoznale. Prema rečima bivših komandira zatvora, analitičara i vojnika, Kamp Buka pružio je jedinstvene uslove kako za radikalizaciju zatvorenika, tako i za njihovu međusobnu saradnju - što je bio formativni razvoj današnje najopasnije džihadističke sile.
Prema rečima analitičara iz organizacije Sufan grupa, devet članova vrhovne komande Islamske Države bilo je zatvoreno u Buki. Osim samog Bagdadija, koji je proveo pet godina tamo, vođa stranih boraca Abu Kvazim takođe je bio zatvoren tamo. Iako je vrlo verovatno da su bili ekstremisti prilikom dolaska u Buku, nema sumnje da su iz Buke izašli kao takvi.
"Pre zatvaranja, Al Bagdadi i drugi su bili nasilni radikali sa namerom da napadnu Ameriku.", kažu vojni veteran Endrju Tomson i akademik Džeremi Suri: "Vreme provedeno u zatvoru samo je produbilo njihov ekstremizam i dalo im priliku da prošire svoj uticaj. Zatvori su postali virtuelni teroristički univerziteti: prekaljeni radikali su bili profesori, a drugi zatvorenici su bili učenici, dok su zatvorske vlasti igrale ulogu odsutnih staratelja."
To je scenario sa kojim se već dugo suočava sprovođenje zakona: kako uništiti ekstremizam bez da se još više proširi zbog toga? Od radikalizacije belih rasista u zatvorima Sjedinjenih Američkih Država do velike greške Ujedinjenog Kraljevstva da 1970-ih zatvori pripadnike Irske republikanske armije, problem nije uopšte nov: zatvori su puni eksplozivnog ekstremizma koji samo čeka da bukne.
Kamp Buka je dao pregršt razloga za eksploziju. Kako se vesti o Bagdadijevom ležanju u Buki javljaju, nekadašnji komandir zatvora Džejms Skajlar Džerond priseća se mnogih scena. "Mnogi od nas u Kampu Buka bili smo zabrinuti da smo umesto prostog zatvaranja osuđenika, stvorili ekspres-lonac za ekstremizam." On je radio u zatvoru između 2006. i 2007. godine, kada je bio pretrpan desetinama hiljada radikala, uključujući Bagdadija. Mnogi su bili krivi zbog napada na američke vojnike. Međutim mnogi nisu; jednostavno "sumnjiv izgled" momka stasalog za vojsku u blizini nekog napada mogao je da bude dovoljan motiv za zatvaranje. U 2009. godini mnogi su gledali na Buku kao na užasno neostvarenje pravde gde zatvorenici nisu osuđeni, niti im je dozvoljeno da vide optužnicu, tako da kada jednom budu oslobođeni vrlo lako mogu da završe u redovima pobunjenika.
Činjenica da se prigušena pobuna kasnije desila, nije iznenađenje. Na vrhuncu Rata u Iraku 2007. godine, zatvor je imao 24.000 zatvorenika osuđenih zbog ekstremizma. Osuđenici su bili podeljeni duž sektaških linija kako bi se smanjila tenzija, a sve svoje razmirice rešavali su po zakonu islama. "Iza ovih zidova nalaze se islamski ekstremisti koji će osakatiti ili ubiti osuđenike čije ponašanje smatraju protivnim islamu.", navodi se u jednom vojnom izveštaju.
"Šerijatski sudovi sprovode mnoge zakone u Buki.", naveden je citat jednog vojnika iz izveštaja: "Svako ko se ponaša na način koji se smatra zapadnjačkim je oštro kažnjavan od strane ekstremističkih elemenata u zatvoru. Ponekad je zaista užasno."
Zatvorski komandiri poput Džeronda posmatrali su rastući ekstremizam: "Ogroman kolektivni pritisak vršen je na osuđenike da postanu radikalniji u svojim verovanjima. Obraćali su se jedni drugima za podršku. Ako je bilo radikalnih elemenata u toj mreži podrške, uvek je postojala šansa da zatvorenici postanu još radikalniji."
Međutim, jedinstvena scena Buke, koja je u sebi imala pritisnute i batističke sekulariste odane Sadamu Huseinu i islamske fundamentaliste, omogućila je nešto još gore: saradnju. U zatvoru, dve naizgled suparničke grupe formirale su savez.
Svaka grupa je nudila nešto što je drugoj falilo. U bivšim batistima, džihadisti su našli organizacione sposobnosti i vojničku disciplinu. U džihadistima, batisti su našli svrhu. "U Buki, matematika se menja kako ideologije usvajaju vojne i birokratske tragove i kako birokrate postaju nasilni ekstremisti.", navodi se u izveštaju Sufan grupe.
Iz pepela onoga što su bivši zatvorenici nazivali "škola Al Kaide", uzdigla se Islamska Država. Zaista, kada su se zatvorenici oslobođeni 2009. godine vratili u Bagdad, prema izveštajima, govorili su samo o dve stvari: njihovom prelasku u radikalizam i - osveti.
