Tri arhitektonska čuda iz dvanaestovekovnog Avganistana trenutno su ugrožena i mogu se srušiti: Džamski minaret u provinciji Gor i dve "Pobedničke kuel" u gradu Gazniju. Dok je prvo čudo izgleda osuđeno na propast, projekat ...
Oko 65 metara visoki Džamski minaret na zapadu Avganistana predstavlja drugi najviši minaret od cigli na svetu. Izgrađen od cigli 1194. godine naše ere, njegova spoljašnjost je ukrašena geometrijskim šablonima i kaligrafskim stihovima iz Kurana. Pored potpornog zida i nešto lakših radova na stabilizaciji, sada nakrivljeni toranj nikada nije bio restauriran. Iako je na UNESCO listi svetske baštine, nedostatak novca otežalo je njegovu odbranu od poplava reke Hari, kao i pljačkanja, tako da je 20 do 30 odsto njegove spoljašnjosti već izgubljeno.
Oko 30 metara visoke "Pobedničke kule" izgrađene su u centralnoistočnom delu Avganistana, a izgradili su ih sultani Masud III i Baram Šah - poslednji pripadnik turko-persijske muslimanske dinastije Gaznavida koja je vladala monarhijom koja se protezala od Kaspijskog jezera do delte Ganga od X do XII veka. Danas, pretnja koju predstavljaju erozija vode, zemljotresi, pljačke i vibracije kamiona koji prolaze obližnjim putem zamenila je onu koju predstavljaju armije napadača.
Ipak, čak i ako Pobedničke kule padnu, one neće biti potpuno izgubljene, zahvaljujući neverovatnoj virtuelnoj izložbi koju je na svom sajtu postavio američki Stejt department. U njoj je dokumentovano kako je u julu 2011. godine Centar za kulturnu baštinu poslao arhitekte iz Amerike da digitalizuju strukture.
Tokom dva letnja dana, arhitekte Dana Loket i Pol Dejvidson radili su na ekstremnoj vrelini pod punom ratnom opremom, skenirajući svaku kulu laserom visoke rezolucije iz šest različitih pozicija. Iz bezbednosnih razloga, rad je morao da bude brz, što znači da arhitekte nisu imali vremena da skenirane podatke isprate ručnim merenjima radi preciznosti.
Kao rezultat, njihov tim je proveo naredne dve godine u Vašingtonu temeljno radeći na podacima za finalnu izradu. Dvoje avganistanskih arhitekata je takođe pomoglo svojom istorijskom ekspertizom. Na zvaničnom vebsajtu Stejt dipartmenta stoji informacija da je projekat "napor da se pomogne profesionalcima koji se bave kulturnom baštinom Avganistana da sačuvaju kule nudeći osnovnu dokumentaciju koja će biti osnova za buduće konzervacione aktivnosti."
Da li će SAD učiniti sličan napor da se dokumentuje Džamski minaret? To još uvek nije jasno i ostaje kao tema za razmišljanje.
