Najskuplji srpski slikar: Kako je Paja Jovanović od skromnog dečaka iz Vršca postao svetski priznati umetnik?

Njegova umetnička dela se dele u tri faze, da li znate koje su i šta ih karakteriše?

Ovih dana on se opet našao u fokusu domaćih medija nakon prodaje dela "Odmor bašibozuka" na londonskoj aukciji kuće Sotheby's za 350.000 evra. Ipak, ovo nije njegovo "najskuplje" delo, 2018., "Dva bašibozuka pred kapijom", prodata su za 530.000 evra. Kao takav, jedan je od retkih umetnika koji kod nas nije zaboravljen. Ali ko je on stvarno bio i koja su njegova najpoznatija dela? 

Život Paje Jovanovića

Rođen je u Vršcu 1859. , a njegovu sklonost ka umetnosti je prvi otkrio tutor vršačke crkve po imenu Aleksandar Tokin. Baš on je i odlučio da ga unajmi sa samo 14 godina, kako bi ukrasio zvona za crkvu, naručena iz Bečau. Podstaknut uspehom i pažnjom koji je privlačio radom, nakon dve godine upisuje slikarstvo na Bečkoj akademiji. 

Kako se usavršavao kod Karla Milera, čuvenog orijentaliste, i on stiče ljubav ka ovom pravcu koji će obeležiti njegov rad u budućnosti. S tim što je on Egipat, po preporuci zamenio Bakanom. Zato se uputio u Crnu Goru, gde je radio na stvaranju dela po imenu "Mačevanje". U narednom periodu posvetio se sličnim temama, a kada je jedno od njegovih dela ugledao čuveni galerista Henri Valis iz Londona, preporučuje ga galeriji Frenč i ovo mu donosi slavu, novac i prvu samostalnu izložbu 1884. u istoj galeriji.

Kritičari su bili oduševljeni, a "Morning post" je ocenio da će ime Paja Jovanović biti čuveno u svetu umetnosti. I nisu pogrešili. Iako mu je na ruku išla i činjenica da je Evropa tada bila fascinitana sa svime što je imalo neke veze sa Orijentom. Stoga, Paja kreće na svoje veliko proputovanje na isto. 

Svetska slava, ali i ona domaća mu je pomogla da dostigne nove visine, pa je tako 1888. sa samo 29 godina postao najmlađi član Srpske kraljevske akademije - današnjeg SANU-a - u istoriji. Nakon toga se uputio u London, potom Minhen, Pariz i Beč gde je proveo naveći deo života. 

Slikarske faze

Nakon potpisivanja ugovora sa galerijom Frenč, Paja je bio u obavezi da slika svakodnevni život naroda sa Balkana. Tako nastaju njegove najživopisnije žanr scene, sa prikazima ljudi u nošnjama dok obavljaju svoje svakodnevne obaveze. Ovo je zahtevalo dosta proučavanje i pripreme, pa se njegov rad nije bazirao samo na slikanju, veći i na etnološkom izučavanju. 

Njegove najpoznatije slike iz prve faze su: Guslar, Arnautska straža, Povrtatak Crnogorca iz čete, Igrač s mačevima, Kićenje neveste, Borba petlova. Ali ono što je bila karakteristika čak i za one koje su nastale kasnije jeste da su iskazivale veliku ljubav prema narodu kom je pripadao. 

Na samom početku druge faze nastaje čuvena "Seoba Srba", i ona ukazuje na pravac koji će negovati narednih godina: istorijske slike rađene u stilu realizma. Spomenuta slika je nastala po narudžbini Crkvenog sabora, a zanimljivo je da su crkveni verodostonici bili nezadovoljni delom koje je kako su smatrali, Srbe prikazivalo kao običan narod, a ne vojnu silu. Upravo zato nastaje nekoliko njenih verzija.

Ovo nije poslednja njegova slika koja je imala nekoliko verzija. Najpoznatija je ona nastala 1900. po porudžbini vlade Srbije "Proglašenje Dušanovog zakonika", a koliko je uspešan bio najbolje govori podatak da mu francuska vlada dodeljuje najviše odlikovanje koje su slikari mogli da dobiju, titulu Officer d’academie.

Najpoznatije slike ove faze su: Ženidba cara Dušana, Takovski ustanak, Sveti Sava izmiruje braću.

Poslednja i najduža faza, koja je trajala od 1905. do smrti umetnika, 1957., jeste treća i nju karakterišu portreti koje su naručivali najbogatiji ljudi tog doba: Mihajlo Pupin, princeza Milica, Franja Josif, Gospođa Kaufman, Sofija Dunđerski, Kraljica Marija, Milutin Milanković i njegova supruga. Svi oni se ističu po neverovatnom relaizmu i mnoštvu detalja, jer je Paja Jovanović obraćao pažnju i na najstinije detalje na odeći i nakitu, pa čak i okolnom nameštaju.

BONUS VIDEO: