Rođen 30. marta 1853. godine u Zindertu, Van Gog danas predstavlja jednog od najistaknutijih slikara postimpresionizma.
Nakon što je mladi Van Gog rešio da krene očevim stopama i posveti život religiji, 1879. godine je poslat kao misionar u Vasmes, u rudarski region Borinaž (Belgija). Bio je to važan trenutak. Potpuno se posvetio brizi o rudarima, ne vodeći računa o odeći, hrani i zemaljskim stvarima. U tom periodu nastaje "Ljudi koji jedu krompir", jedno od njegovih najpoznatijih dela. Godinu dana nakon toga, kada se vratio iscrpljen u roditeljsku kuću, rešio je da se posveti slikarstvu.
Vinsentova dela su bila odraz njegove mračne ličnosti, dok je inspiraciju uvek pronalazio u francuskim realistima i Rembrantu:"Želeo sam da slikam ljude koji rade i da sa apsolutnim realizmom reflektujem svakodnevni život najugroženijih".
Život u Francuskoj
Ubrzo je napustio roditeljski dom i preselio se u Pariz sa bratom, gde se upoznaje sa impresionistima poput Tuluz-Lotreka i Pola Gogena. U to vreme Van Gog je eksperimentisao sa neoimpresionizmom, stilom sa kojim se upoznao preko slikara Pola Sinjaka, što ga je inspirisalo da stvara pejzaže i portrete čistih boja, kratkim potezima četkicom.
Tokom svog boravka u Arlu, na jugu Francuske, Van Gog je 1887. godine napravio veliki broj dela: autoportrete, pejzaže, slike cveća kao što su "Suncokreti" ili "Terasa kafane u noći", u kojima je uspeo da prevaziđe hromatska ograničenja impresionista i njihovih kompozicija.
Verovatno najpoznatija priča vezana za ovog umetnika dogodila se u oktobru naredne godine, tokom života sa Gogenom. Odnos između njih dvojice postajao je sve teži zbog snažnog karaktera i jednog i drugog. U toku svađe, Van Gog je otišao toliko daleko da je napao Gogena britvom, a onda je očigledno postiđen zbog ispada napravio novi, odsekao je svoju ušnu resicu i poslao je Gogenu.
On s druge strane, nije bio dirnut ovim činom pokjanja, već ga je označio kao ludaka sa kojim nisam nameravao da nastavi cimerski život. Dva poznata autoportreta slikara sa zavijenim uhom svedoče o ovom događaju, ali i sumornom stanju u kom se umetnik nalazio.
Nakon Gogenovog odlaska, njegov brat je uspeo da ga ubedi da ode u bolnicu u Arlu. U maju 1889. godine, uplašen za svoje zdravlje i rad, Van Gog je zatražio da bude primljen u psihijatrijsku bolnicu Sen Remi de Provans, gde je ostao narednih dvanaest meseci.
Samoubistvo
Tokom poslednjih trideset meseci života, Van Gog je naslikao oko pet stotina dela. A novu krizu koju je doživeo tokom februara 1890. godine je opisao "kao početnu tačku jedne od najtužnijih epizoda u životu koji je već bio opterećen tužnim događajima".
Likovni kritičar Robert Hjuz je napisao da je između maja 1889. i maja 1890. godine, Van Gog "imao napade očaja i halucinacije koji su ga sprečavali da radi, a između njih, mesece u kojima je radio kao u ekstazi".
Međutim, njegova depresija se pogoršala i on je prema zvaničnoj verziji, 29. jula 1890. godine, šetajući selom - pucao iz revolvera u svoje grudi i vratio se u pansion. Dva dana nakon toga on je preminuo u svom krevetu, na rukama brata Tea.
Nakon njegove smrti je otkriveno pismo u kome je pisalo: "Rizikovao sam život za svoj rad, zbog čega mi je razum napola uništen“.
Tvrdio je da je život posvetio radu, ali i da ga je to koštalo razuma: 10 najpoznatijih dela Vinsenta van Goga
Možda će vas interesovati i:
-
Umetnost |
15. Jul 2021.
Umetnik koji je kršio pravila: 8 stvari koje moramo da znamo o Rembrantu
-
Umetnost |
12. Jun 2020.
"Bolest, ludilo i smrt bili su tri anđela koji su boravili u mojoj kolevci i od tada me prate celog života": Edvard Munk, očajni umetnik
-
Zanimljivosti |
14. Mar 2019.
Kako smo saznali tačan datum nastanka impresionizma
-
Umetnost |
18. Mar 2019.
Zašto nam je Pikasov život i dalje intrigantan? (VIDEO)
