Violetta Ehnsperg, vizuelna umetnica čiji rad se bazira u Beču, završiće svoj najnoviji projekat u Beogradu i prezentovati ga u galeriji "Monolog" u okviru "Izložbe za Čeba Dargeoba".
Upravo je Čeb osoba koja je bila glavna inspiracija ove umetnice, tačnije, njegov životni put koji ga je doveo do statusa mita u mnogim životnim sferama delovanja na relaciji Beograd – Beč.
Čeba i njegovu sveobuhvatnu prirodu teško je opisati kroz samo jednu situaciju ili vizuru osoba sa kojima se njegov put ukrstio. Dargeob je od sebe napravio, slučajno ili namerno, svojevrsni mozaik čije delove je pažljivo davao na hiljadu strana tako da niko ne može u potpunosti da sagleda celinu – umetničko delo koje postoji kroz uvek isprekidane niti i mrvice hleba koje ostavlja za osobom. Nikada potpuno u očima posmatrača, a opet silovito prisutno i ispunjujeće.
"Jedan je Čeb Dargeob", govore ljudi za njega, dok bi ispravnije bilo reći - "Mnogo je Čeba Dargeoba u jednom". On je čovek kojeg ceni beogradska i bečka elita, ali i vlasnici birtija u kojima je neretko provodio noći – s obe strane granice. Pozdravljaju ga carinici dok prolazi s napunjenim koferima stvari koje nisu za njega, i okreću se za njim žene dok korača ulicama.
Pre nekoliko godina, dok je Čeb bio u jednoj poznatoj beogradskoj kafani, gde je toliko često boravio da je imao i račun na svoje ime a vlasnik mu svaki put lično punio čašicu loze, za njegov sto seo čovek kojeg je prvi put tada video. Čuo je za njega, kao i mnogi, a njegovo ime se u to vreme izgovaralo sa tragovima straha, kao da može da čuje one koji ga izgovore naglas. Čeb se nije plašio, ali nije bio ni budalast da shvati ovo novo prisustvo za njegovim stolom olako. Ispostavilo se da Čebov tadašnji biznis nije odgovarao planu koji je ovaj čovek imao za svoj, štaviše, smetao mu je. Uvijenim pretnjama je pokušao da zaplaši Dargeoba, ali sigurno nije očekivao epilog kakav je ova priča na kraju dobila. Čeb je uspeo da ga ubedi da sarađuju, utrostručivši time svoju zaradu, a muškarac kojeg se u to vreme ceo Beograd plašio postao je, iako to nije planirao, veliki prijatelj Čeba Dargeoba i osoba koja mu je kasnije u životu uvek bila na usluzi. A, da, i insistirao je da plati sve što Čeb nadalje u toj kafani ikada naruči. "Obrlatila me njegova harizma, a možda je bila i loza", govorio je posle za Čeba drugima kroz smeh.
Sve svoje talente, Čeb zna da iskoristi i itekako unovči. Iz ne toliko imućne porodice, Čeb je od malih nogu znao da ako sam ne utaba svoj put – niko drugi to neće uraditi za njega. To mu je dalo motivaciju da grize, da uvek ide napred i bude bolji, spretni, pametniji, dok u isto vreme uživa u svakoj čari koju taj put nosi sa sobom, ali i uči iz nedaća s kojima se neminovno susretao. Uvek nepokolebljivo i nikada ne odstupajući od svojih principa. Ostajao je lojalan i kad bi ga drugi izigrali, a nema osobe kojoj se nije našao da pruži ruku u trenucima kada im je to bilo najpotrebnije – i to mu nisu zaboravili. Oni koji i jesu, Čeb bi im svakako pružio ruku opet.
Pa, ko je onda Čeb Dargeob i zbog čega je izložba Violette Ehnsperg u galeriji Monolog posvećena samo njemu? Dođite 29. septembra od 19 časova i saznajte zajedno sa umetnicom i kustosima Denisom Leom Hegićem i Janom Gustavom Fidlerom.
