Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Borba svetlosti i tame: Zašto je privatni život Karavađa bio šokantan baš kao i njegova umetnička dela?

Autor Aleksandra Cvetić

Jedan od najvećih predstavnika baroknog slikarstava Mikelanđelo Merizi, poznatiji kao Karavađo je svojim savremenicima bio podjednako poznat po ekcesnom privatnom životu koji je predstavljao kontrast uspešnoj umetničkoj karijeri.

 Karavađo Bahus Izvor: Profimedia

Karavađov život je baš kao i njegova umetnička dela obeležila borba između svetlosti i tame. Jednom prilikom je i sam rekao: "Bežim da nađem novi dom. Ne dozvolite da kažu da sam zločinac. Ja sam čovek koji traži pomoć, umetnik koji traži milost".

Možda će vas interesovati i:

Mikelanđelo Merizi je rođen 29. septembra 1571. godine u lombardijskom gradu Кaravađo, koji se nalazi istočno od Milana. Njegov otac je radio kao administrator i arhitekta za plemićku porodicu Sforca, dok je njegova majka Lusija Aratori bila plemićkog porekla.

Nakon smrti oca 1584. godine je počeo da radi kao šegrt kod lombardskog slikara Simonea Peterzana. Nakon obuke i posete Venciji on odlazi u Rim, gde je kontaktirao Đuzepea Cezarija koji mu je ponudio posao u svojoj slikarskoj radionici.

Ekscentričan život umetnika

Njegovo poznanstvo sa arhitektom Onorem Longijem ga je ubrzo po dolasku u Rim uvelo u svet podzemlja i uličnih borbi. Ostao je upamćen kako je u slobodno vreme lutao od kafane do kafane i predvodio nasilnu uličnu bandu. Čak je zabeleženo da je 1598. godine i uhapšen zbog nošenja oružja bez dozvole.

Ipak, možda najvažniji događaj koji će obeležiti njegov privatni život se odigrao tokom maja 1606. godine. Tada se Karavađo tokom meča palakordea - preteča tenisa - potukao sa mladim aristokratom Ranučiom Tomasonijem. Iako je delovalo da umetnik nije imao nameru da ubije mladića, javnost je bila toliko potresena ovim događajem da je papa Pavle V - čiji je portret sam Кaravađo upravo naslikao - bio primoran da ga osudi na smrt.

Slikar je zbog toga pobegao iz Rima i narednih nekoliko godina izbegava predstavnike vlasti. U jednom trenutku put ga odvodi na Maltu, gde je proglašen vitezom. Međutim, on je svojim svađalačkim stavom i ovde izazivao mnogobrojne problema zbog čega je izbačen iz Malteškog reda i primoran da napusti ostrvo.

Ostalo je zabeleženo da je u narednom periodu spavao naoružan i bio čvrsto uveren da ga svi ogovaraju, što je dovelo do psihičkih problema. Sve ovo se odrazilo i na njegova umetnička dela, koja su postala odraz stanja njegovog uma. Kada je 1610. godine dobio dozvolu da se nakon skoro četiri godine vrati u Rim, prilikom zaustavljanja na Sicliji privremeno je zatvoren - pošto su ga španski stražari pomešali sa drugom osobom. Da stvar bude još gora, brod sa kojim je trebao da otplovi je otišao bez njega.

Čitav splet nesrećnih okolnosti je negativno uticao na njegovo i onako narušeno zdravlje. Svedoci su tvrdili da je u jednom trenutku trčao plažom jureći brod koji je propustio, nakon čega je iscrpljen od dizenterije pao na pesak i nakon nekoliko dana preminuo - 18. jula 1610. godine.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka