Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako je Karavađo čuveni grčki mit 'pretočio' u remek-delo od kog vekovima zastaje dah?

Jedno od najpoznatijih Karavađovih remek-dela, Glava Meduze, dočarava užasavajući poslednji trenutak pred smrt.

 Meduzina glava na štitu Karavađo Izvor: Shutterstock

Čuveno delo, odsečena glava – glava Meduze, naslikana na drvenom štitu i smatra se Karavađovim autoportretom iz mlađih dana.

Kako kaže grčki mit, svako ko bi pogledao ovo mitsko čudovište u oči bio bi pretvoren u kamen. Njenu glavu je prema mitu odsekao junak Persej, uz pomoć blistavog štita boginje Atine, kako bi izbegao Meduzin direktan pogled.

Karavađo je predstavio momenat upravo odsečene glave, ali glave koja je još uvek pri svesti. Ona (ili on) upravo su postali svesni svoje smrtnosti. Iz glave lije krv, na ustima se oslikava krik, a zmije su nemi svedoci neumitnog kraja. 

Možda će vas zanimati i:

Za predstavu užasnutog lica na odsečenoj glavi Meduze, model je očigledno bio mladić a ne žena. 

Mikelanđelo Merizi, poznatiji kao Karavađo je naslikao ovo remek delo kao poklon velikom vojvodi od Toskane Ferdinandu I. Trebalo je da bude sastavni deo kolekcije Medičija u Firenci, kao konkurencija Leonardu da Vinčiju koji u tom trenutku nije bio među živima već 80 godina.

Slikarska tehnika kjaroskuro

Ili na italijanskom jeziku chiaroscuro u prevodu znači svetlo-tamno. U umetnosti je upotreba snažnih kontrasta između svetlosti i tame, obično smelih kontrasta koji utiču na celu kompoziciju slike.

Ovom tehnikom se stvara iluzija trodimenzionalnih predmeta u prostoru i definiše forma pomoću kontrasta između svetlosti i senke.

Meduza je bila naslikana na drvenom štitu, što je aludiralo na priču o mladom Leonardu, koga je otac jednom zamolio da ukrasi štit. Leonardo je otišao u polja, skupio zmije, guštere i insekte i naslikao hibridno čudovište.

Drveni štit se naravno odnosi i na štit od Atine koji je lukavo korišćen kako bi Persej prevario Meduzu.

Medičiji su ovu ikonografiju koristili kako bi dočarali svoju vojnu moć.

Karavađova Meduza postoji u dve verzije, prva je nastala 1596. godine, a druga verovatno 1597. godine. Prva verzija, poznata je i kao Murtula, po pesniku Gasparu Murtoli (um. 1624), koji je o njoj napisao: "Bježi, jer ako ti se oči okameni od čuđenja, ona će te pretvoriti u kamen" i ovo delo se nalazi u privatno vlasništvu.

Druga verzija, poznatija verzija, nije potpisana iako je često datirana u 1597. godinu. Ovo čuveno delo, koje će vas ostaviti bez daha svojim realističnim prikazom se čuva u galeriji Ufici u Firenci.

Karavađovo ime je sinonim za barokno slikarstvo. Najpoznatiji po svom zapažanju detalja sa dramatičnom upotrebom kijaroskura, može se nazvati ocem tenebrizma. 

Tehniku je učinio dominantnim stilskim elementom, zatamnjujući senke i fiksirajući subjekte u jarkim snopovima svetlosti. Njagova dela su jedna od najuticajnijih za tu epohu – a imala su veliki uticaj na Petera Paula Rubensa, Hoze de Ribera, Đovanija Lorenca Berninija i Rembranta, kao i umetnike naredne generacije. Umetnici koji su stvarali pod njegovim uticajem nazivani su Karavađistima - kao i tenebristi tj. "senkisti".

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka