Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Skriveni portreti i kompozicije: Istraživači otkrivaju tajne neke od najpoznatijih Pikasovih slika

Ispod nekih Pikasovih kultnih slika, istraživači pronalaze nove detalje o skrivenim portretima i kompozicijama.

 Plava soba slika Pabla Pikasa Izvor: Una (opera d'arte) per tutti/Facebook

Nova otkrića do kojih su istraživači došli analizirajući čuvena dela Pabla Pikasa, daju naznake o materijalima koje je umetnik koristio i procesu rada na početku karijere. Sve to omogućava da se njegov rad bolje upozna, razume i bolje sačuva.

"Zahvaljujući novim tehnologijama sada smo u mogućnosti da umetnost istražujemo na novom nivou", kaže Patriša Favero, konzervatorka u "Filips kolekšn" (Vašington).

Možda će vas zanimati i:

Favero je deo tima konzervatora i naučnika koji su proučavali tri Pikasova dela koja se trenutno nalaze na jednoj izložbi posvećenoj umetnikovom plavom periodu.

Plava soba, 1901.

Prvi trag da se ispod "Plave sobe" iz 1901, nalazi još jedna slika primećen je pre više od 60 godina. Još tada je primećeno da na pojedinim mestima tekstura nanosa boje odražava poteze četkice u različitim pravcima od kompozicije koja se vidi.

Šta je novo otkriveno? Kombinujući podatke dobijene rendgenskom radiografijom, infracrvenom spektroskopijom (IR) i merenjem fluorescencije rendgenskih zraka, tim istraživača iz Filipsa, ​​Nacionalne galerije umetnosti i drugih institucija uspeo je da vidi portret čoveka, poteze četkicom i pigmente koje je umetnik koristio. Na primer, prisustvo žive sugeriše da je slikao crvenom bojom.

Mikroanaliza sićušnih uzoraka slike pokazuje da je većina "Plave sobe" naslikana direktno na portretu, bez prajmera, i da je Pikasova paleta vremenom postajala sve prigušenija.

Možda će vas zanimati i:

Prosjakinja, 1902.

Istraživači su mogli da vide forme ispod desnog ramena i podlaktice žene na predstavi "Prosjakinja" iz 1902. godine.

Koristeći rendgensko fluorescentno skeniranje, mapirani su hemijski elementi u boji, otkrivajući informacije o fazama u kojima je slika razvijena - njena ruka je prvo bila prikazana, a zatim prekrivena.

Konzervatori su već znali da je to ranije bila slika pejzaža — i da je njen tvorac nepoznat, ali je paleta boja bila slična Pikasovim . Analize su sada dale nove detalje o tome kako su brda na slici postala leđa zgrčene žene.

Supa, 1903.

Mapiranje elemenata na delu "Supa" (1903) sugeriše da je Pikaso promenio oblik posude koju je žena ponudila detetu kao i da je promenio pokret ruke i način na koji joj je kosa padala sa preko čela.

Drugi alati za snimanje sugerišu da je slika prvo bila mrtva priroda, a njeni delovi su sastrugani, a ne prefarbani.

Naučnici su na kraju zaključili da se "još uvek se može naučiti iz nekih od najproučavanijih slika na svetu".

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka