Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kroz vreme (a i prostore): Dugo putovanje Resavske biblioteke - simbola trajanja

Ovo je priča o uglednom svilajnačkom trgovcu Dimitriju Isakoviću, o istoriji biblioteke u Resavskom kraju i njenim kulturno – prosvetnim aktivnostima.

Resavska biblioteka u Svilajncu Izvor: Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac

Zgrada Resavske biblioteke u Svilajncu u kontinuitetu traje preko vek i po. Sa dugom tradicijom i bogatom istorijskom pričom, Resavska biblioteka je ono posebno mesto u gradu - koje odiše kulturom.

Duh starog Svilajnca, živopisnog gradića u ravničarskom predelu, samo je delimično očuvan. Jedna od autentičnih građevina iz XX veka je zgrada Resavske biblioteke na nekadašnjem Resavskom trgu, a današnjem Trgu heroja.

Možda će vas zanimati i:

Tokom svoje duge istorije, Resavska biblioteka promenila je nekoliko naziva i adresa, sve dok se nije uselila u porodičnu kuću Dimitrija Mite Isakovića.

Ovo je priča o uglednom svilajnačkom trgovcu Dimitriju Isakoviću, o istoriji biblioteke u Resavskom kraju i njenim kulturno – prosvetnim aktivnostima.

Zgrada Resavske biblioteke
Zgrada Resavske biblioteke
Izvor: Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac

Ko je bio Dimitrije Mita Isaković?

Dimitrije Mita Isaković, poreklom Svilajnčanin, snažna je i uticajna ličnost koja zauzima istaknuto mesto u ikonografiji zavičajnih ličnosti Svilajnca. Čika Mita, kako su ga Svilajnčani zvali, bio je sinonim za dobrog domaćina, snažna ličnost kako u moralnom, tako i u intelektualnom pogledu.

Rođen je 1856. godine u Svilajncu. Osnovnu školu i jedan razred privatne gimnazije završio je u rodnom gradu, nakon čega školovanje nastavlja u Mađarskoj. Završio je Trgovačku školu u Segedinu, naučio mađarski jezik i po povratku u Svilajnac počinje da se bavi trgovinom.

Mita Isaković sa porodicom
Mita Isaković sa porodicom
Izvor: Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac

U početku kao trgovac sitničarskom robom, Dimitrije vremenom uspešno razvija svoju trgovinu i učestvuje u razvoju svilajnačkog privrednog i društvenog života.Pored trgovačkih poslova, Dimitrije počinje da se druži sa profesorima, predavačima, učiteljima i sveštenicima sa kojima se sastajao u Čitaonici "Omladine Resavske". Ubrzo je postao njen član, bio je njen blagajnik i više puta predsednik, pre svega dobrotvor koji je materijalno pomagao i podržavao njen rad.Bio je jedan od osnivača Resavske štedionice, prvog novčanog zavoda u Resavi i jedne od najuticajnijih banaka u resavskom kraju. Na prvoj održanoj sednici izabran je za njenog predsednika i na tom položaju ostao je sve do 1940. godine.

Pored toga što je osnovao i mudro vodio Resavsku štedionicu, Dimtrije je aktivno učestvovao i u političkom životu. Kratko vreme bio je predsednik opštine, poslanik u Velikoj narodnoj skupštini od kraja XIX veka do 1913. godine i ponovo od 1929. do 1934. kada je, kao najstariji poslanik otvorio zasedanje.

Resavska biblioteka – hronološka slika trajanja

Više od jednog veka, Resavska biblioteka je čuvar tradicije i duhovnosti srpskog naroda. Osnovana je 23. avgusta 1868. godine kao Čitaonica "Omladine Resavske" i bila je značajna društvena i kulturno-obrazovna ustanova Svilajnca i okoline. Od osnivanja 1868. godine, Čitaonica je boravila u zgradi Osnovne škole.

Prihvaćena od građana, a podržana većim brojem obrazovnih članova, Čitaonica je postala mesto njihovih svakodnevnih susreta. Članovi Čitaonice su pored čitanja i beseda, organizovali i pozorišne predstave patriotskog karaktera u cilju vaspitavanja omladine. Svoj kulturni rad na prosvećivanju Resave, Čitaonica je proširivala osnivanjem numizmatičke, arheološke, muzejske i folklorne zbirke.
Nakon dugogodišnjeg boravka u zgradi Osnovne škole, Čitaonica se preselila u jedno odeljenje kafane "Stara čitaonica", koja se nalazila kod Spomenika palim ratnicima. U ovoj kafani se nije dugo zadržala. Veoma brzo je preseljena u jednu prostoriju hotela "Evrope", gde je ostala do prvih godina XX veka, a zatim je svoj novi privremeni dom pronašla u zgradi Gimnazije.

Nakon toga, njeno dugotrajnije konačište bio je Sokolski dom "Dušan Silni", tj. današnja zgrada Centra za kulturu. Poslednji put pre početka II svetskog rata i uspostavljanja nove vlasti krsna slava biblioteke Svetih Ćirila i Metodija obeležena je 1940. godine. U "Letopisu" biblioteke zabeleženo je da je njen kolačar bio Mita Isaković, njen najstariji član i ujedno najveći dobrotvor.

Kada je aprila 1941. godine počeo II svetski rat, biblioteka je i dalje imala nove članove i čitaoce. U danima ratnih stradanja, biblioteka se trudila da sačuva imovinu i fond sa preko 2 500 knjiga i drugih zbirki. Odbijajući da radi pod upravom nemačkog okupatora, biblioteci je bilo naređeno da se u roku od dva sata iseli iz prostorija u Narodnom domu.

Nažalost, iako je uspela da sačuva fond i deo bibliotečkog inventara, nemački okupator je pokupio arhivu biblioteke, kao i umetničke slike resavskih vojvoda. Iako je u toku rata pretrpela veliku štetu, biblioteka je odmah nakon završetka rata, u vreme sveopšte obnove razorene zemlje, počela sa radom.

Kuća Mite Isakovića, danas Resavska biblioteka, Zavičajno odeljenje zbirka razglednica
Kuća Mite Isakovića, danas Resavska biblioteka, Zavičajno odeljenje zbirka razglednica
Izvor: Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac

Porodična kuća Mite Isakovića i konačno sedište Resavske biblioteke

Porodična kuća imućnog svilajnačkog trgovca Mite Isakovića, podignuta je u prvim godinama XX veka. Bila je to reprezentativna zgrada, sagrađena od kvalitetnog kamena, koja je dominirala nekadašnjom Knez Mihajlovom ulicom. Karakteristično arhitektonsko delo bogato dekorisano već na prvi pogled govorilo je ugledu, uticaju i autoritetu koji je Dimitrije imao u gradu. Prostorije kuće bile su prostrane, opremljene kvalitetnim, elegantnim i modernim nameštajem iz tog perioda.

Mita Isaković je u kući živeo sa suprugom Katarinom, kćerkom Milev(k)om i dvojicom sinova: Milanom i Miloradom. Obojica su preminula, Milan nakon teške borbe sa pegavim tifusom 1915. godine, a Milorad je bitku sa životom izgubio 1905. godine tokom studija u Ženevi.

Upkos ličnim nedaćama (smrti voljene supruge Katarine i sinova), Mita je mudro i uspešno vodio banku i društveno-političke aktivnosti u gradu. Preminuo je 1941. godine, a svoju porodičnu kuću ostavio je kao zaostavštinu svojim potomcima.

Njegova porodična kuća je 23. aprila 1986. godine postala novi dom Resavske biblioteke. Ovoga puta, Resavska biblioteka bila je smeštena u mnogo većem prostoru (oko 400 m²), sa boljim uslovima za rad. Osim što je brinula o fondu, biblioteka je organizovala tematske izložbe iz prošlosti Svilajnca i intenzivirala rad na prikupljanju arhivske građe.

Danas, fond biblioteke broji više od 70 000 knjiga koje stoje na raspolaganju knjigoljupcima i bibliofilima.

Resavska biblioteka je, uprkos mnogim nedaćama, ostala institucija dostojna poštovanja. Verno radeći na uzdizanju kulture i duhovnog života Svilajnčana, zgrada Resavske biblioteke je Odlukom Vlade Republike Srbije utvrđena za nepokretno kulturno dobro – spomenik kulture od 2001. godine.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka