Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Istraživanje grobnice Crnog princa otkriva nove tajne o čuvenom engleskom  vladaru

Šest vekova nakon smrti Crnog princa, naučnici i dalje otkrivaju nove detalje.

crni-princ.jpg Izvor: Youtube printscreen/Canterbury Cathedral

Nova studija oklopa na grobnici Crnog princa u katedrali u Kenterberiju otkrila je izuzetan nivo detalja. Niko nije očekivao da će otkriti takvu sofisticiranost u modelovanju, što ukazuje na neočekivani nivo zanatske veštine u srednjem veku.

Možda će vas zanimati i:

Šest vekova nakon smrti Crnog princa, tim naučnika sa Instituta za umetnost Cortauld uradio je analizu njegovog lika na grobnu u katedrali u Kenterberiju. Sprovedeni testovi otkrili su da je to pravo "remek-delo engleskog srednjovekovnog livenja u metalu".

Viteški borbeni oklop izveden je sa visokim stepenom tačnosti. Taj oklop se skoro potpuno podudara sa stvarnim oklopom kontroverznog princa, koji je prikazan u njegovoj grobnici.

Kratak i krvav život

Edvard od Vudstoka, poznat kao Crni princ (15. jun 1330 – 8. jun 1376), bio je najstariji sin engleskog kralja Edvarda III. Da nije umro pre svog oca i sina, Ričarda II, Edvard bi bio kralj.

Tokom svog kratkog života postao je legendarni vojni komandant. Međutim, moramo uzeti u obzir da je ova percepcija ostrvska, ako pitate Francuze - on je zapamćen kao pljačkaš i dželat.

Izveštaj o otkriću objavljen u The Burlington Magazine kaže da je tokom Stogodišnjeg rata između Engleske i Francuske 1370. godine "Edvard u nasilnički zaklao 3 000 muškaraca, žena i dece".

Tokom naučnih rasprava o broju zaklanih, Edvard je dobio nadimak Crni princ. U jednom članku objavljenom na History Extra se kaže da je princ "i hvaljen kao oličenje srednjovekovnog viteštva i demonizovan kao pokretač brutalnog klanja".

Mučan kraj

Uprkos svojoj ratobornoj prirodi, Edvard nije pao na bojnom polju. Umro je od dizenterije u Vestminsteru 8. juna 1376. Bakterija dysenteriae Shigella se uglavnom dobija preko kontaminirane hrane ili vode. Princ je umro u mukama u krevetu, sa, najverovatnije, krvavom dijarejom, bolovima u stomaku, grčevima i visokuom temperaturom.

Na samrtnoj postelji Edvard je detaljno opisao kakvu grobnicu želi. U članku na Historic-UK piše da je Edvard bio "veoma konkretan u pogledu onoga što će se dogoditi nakon njegove smrti".

Na njegovoj grobnici se nalazi skulpturalni prikaz pokojnika u prirodnoj veličini, a ova nova studija po prvi put otkriva koliko su se strogo pridržavali njegovih uputstava. U stvari, slika je toliko tačna da je tim ubeđen da su originalni delovi njegovog oklopa korišćeni za odlivke.

Dr Barker i Crni princ

Profesorka Džesika Barker, viši predavač srednjovekovne umetnosti na Institutu za umetnost Cortauld, predvodila je tim naučnika koji su radili u katedrali u Kenterberiju. Istraživači su skenirali spoljašnjost ručno prenosivim rendgenskim fluorescentnim spektrometrom.

Identifikovali su mali otvor i gurnuli endoskop da prouče unutrašnjost. Tada su videli da je figura "izlivena u delovima, a da se drži zajedno pomoću složenog sistema štafova i igala".

Na osnovu toga, dr Barker je opisala figuru kao potpuno "jedinstvenu i inovativnu". Štaviše, rekla je da demonstrira "tehnološku sofisticiranost srednjovekovnog perioda".

Ovo "nije bilo kakav oklop, to je njegov oklop, isti oklop koji visi prazan iznad grobnice, repliciran sa potpunom vernošću čak i do sitnih detalja", dodala je.

Nova studija je takođe datirala izgradnju grobnice i sugeriše da je figura stvorena otprilike deceniju nakon Edvardove smrti. Veruje se da je njegov sin Ričard naručio dve sklulpture: jednu za oca u Kenterberiju, a drugu za svog dedu, Edvarda III, u Vestminsterskoj opatiji.

U zaključku, istraživači su rekli da je figura Crnog princa "broj jedan od svih dragocenih preživelih skulptura u Velikoj Britaniji".

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka