POKLADNE POVORKE: Kako je narod nekada terao zlo i pomagao Suncu da se probudi

Iz vremena kada su ljudi bili povezaniji sa prirodom, do danas se sačuvao običaj kojim se teralo zlo. A na koji način? Zbog čega su se maskirali i ko su učesnici pokladnih povorki, objašnjava etnolog dr Vesna Marjanović.

Njihovo poreklo možemo da tražimo u antičkom vremenu kada su ljudi bili više povezani sa prirodom, objašnjava nam etnolog prof. dr Vesna Marjanović.

"Ljudima tog vremena bio je jako važan taj ciklični period rađanja u prirodi, trajanja i umiranja i ponovnog rađanja. U periodu kad dolazi do smiraja prirode odnosno kad zima zauzima svoje mesto, tada su se u najstarijim vremenima pojavljivale povorke pod maskama. Uglavnom se govorilo da tada treba pomoći mladom Suncu da se ponovo rodi i sve ono što su i činili, bilo da je reč o dionisijama ili bahanalijama koje su se pojavljivale u grčko-rimskoj religiji, i povorke na ovim našim prostorima, to je sve bilo povezano sa imitativnom magijom i pomoći mladom Suncu da se rodi, odnosno vegetaciji da se ponovo probudi."

Ti rituali trajali su nekada oko dva meseca, međutim primanjem hrišćanstva, kako kaže dr Vesna Marjanović, nekako se to sve "iseckalo", i pored agrarnog kulta i kulta predaka, rasporedilo se i pojavljivalo se nekoliko puta u toku godine u različitim periodima, u zavisnosti od toga kako je kojoj kulturi odgovaralo.

U zapadnoj i mediterasnkoj kulturi dominiraju karnevali, a kod nas je zadržana arhaičnija varijanta. S jedne strane idu koledari kao maskirane povorke koje se javljaju od svetog Ignjatija do Bogojavljanja, a negde i ranije na ovim prostorima, a nastavlja se u tom mesopusnom periodu u sedmoj i osmoj sedmici pre Uskrsa.

Srpska pravoslavna crkva ima u vremenu kako je segmentisano četiri perioda poklada i to se odnosi pred veće hrišćanske praznike i to su Božićne poklade, Petrovske poklade, Uskršnje poklade i Gospojinske poklade.

Poslednja nedelja pred veliki post se zove "bela nedelja", a poslednji dan ove nedelje "bele" ili "sirene poklade". Zovu se još i velike poklade, završne poklade. Poznate su i kao proštene poklade – proćke i jedne su od najvećih koje su se do danas zadržale.

Maskiranje

"Zašto je bitno to bilo maskiranje? Verovali su da prerušavanjem utiču, pogotovo u hrišćansko vreme, a to je neko nasleđe iz prehrišćanskog doba, na buđenje prirode. Takođe se verovalo da jednom godišnje, kada vlada apsolutno mrtvilo na Zemlji, kad priroda miruje da se Zemlja tada otvara i da mrtvi, odnosno preci izlaze. Zato su prvobitni kostimi i maske bili kao u nekim krpicama, dronjcima, kako se kaže u narodu."

Kad govorimo o pokladnim povorkama one su dosta sačuvale u višenacionalnim sredinama, od severa kad posmatramo na današnjem prostoru Vojvodine pa sve negde uz istočnu granicu Srbije i delimično u Šumadiji.

Izvor: Profimedia/Shutterstock
Bela nedelja, maskirana deca gađenici pred ophod naselja, Miloševac, Velika Plana
Foto: dr Vesna Marjanović

"Najbitnije je da u povorkama bude pokladna svadba, i u toj povorci i mladoženja i mlada su muškarci. Važno je napomenuti da su se tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka maskirali samo muškarci. Tek kasnije, kada povorke poprimaju više oblik zabave, počele su da im se priključuju i žene. Mlada u povorci treba da bude predstavljena gravidnom, mladoženja, kažu, mora da bude ćosav, znači to su bili momci pred ženidbu ili tek oženjeni mladi momci", kaže dr Vesna Marjanović.

Zašto svadba?

"Svadba nam je uvek ključni momenat gde se začinje venčanjem i klica novog života. S druge strane, u mnogim krajevima, pogotovo na severu, imitiralo se i sahranjivanje odnosno pogrebna povorka, ali se tu sahranjuje zima zapravo", objašnjava dr Vesna Marjanović.

Vesna Marjanović takođe ističe da, ono što često danas možemo da čujemo, kako su običaji povodom Noći veštica katolički, ustvari ima koren u istom ritualu, samo su ga različite kulture prilagodile svom podneblju i načinu življenja.

Ko je još bio u povorkama?

"Mi imamo i sačuvane arhaične povorke gde su maskirani u bundaše prevrnute dlakom sa spoljne strane, nose okačena zvona, klepetuše, prave buku da rasteruju, opet pod navodnicima, zle sile. Najraširenije i u centralnoj Srbiji i istočnoj Srbiji i južnom Banatu su maske medveda i maske rode. To jeste vezano za proleće za novi vegetacioni period, a medved se smatrao i žitnim demonom još kod slovenskog stanovništva kod treba umilostiviti da bi pomogao rađanju i rađanju žita".

Ove povorke imaju šaljivi ton, a neke delove rituala, narodi u čijim mestima se ovaj običaj zadržao, nalazili su razne načine da zbijaju šale.

"U prošlosti je bilo važno čak i da se izvede polni akt na zemlji, jer se verovalo da to, ali simbolično naravno, utiče na plodnost polja i uopšte na kvalitet žita kakvo se očekuje", kaže Vesna Marjanović i nastavlja, "Kasnije u tim transformacijama i kako je prelazilo u zabavu, recimo u Golubincima ovde u Sremu gde su se do danas i sačuvale te pokladne povorke ja sam susretala da su ljudi u korpe, to je bilo negde početkom osamdesetih, stavljali porno časopise i išli i zbijali šale sa tim."

Svi ovi rituali imali su veoma jasnu svrhu. Narodu je bilo važno da isteraju svo to zlo kroz maskirane povorke, ali i da naprave zabavu, jer su smatrali da time počinje godina da bude bolja i plodonosnija.

"U prošlosti se verovalo da se smehom teraju zle sile. Smeh je nešto što će da pomogne, što će sve ono, u šta su verovali da će da naudi zajednici i na mikro i na makro planu, e to se teralo i bukom i smehom".

A zašto maskirani? Vesna Marjanović nam kaže da tu radi i o psihologiji, kad su maskirani, daleko lakše iznesu ono što im smeta, a to i jeste poenta tih socijalnih karnevala, kako ih je ona nazvala.

Možda će vas zanimati i: