Nenad i Milena imaju nesvakidašnji hobi - fotografisanje reptila. Pogledajte fotografije i pročitajte kako izgleda njihov život u zemlji sa preko 200 vrsta zmija.
"Tajland zvanično ima preko 200 vrsta zmija. Prava brojka je sigurno veća, svakih par godina bude opisana po neka nova vrsta. Gradić Krabi, na jugu Tajlanda, u kom trenutno živimo, nastanjuje više od 50 vrsta zmija. Poređenja radi, spomenućemo samo da cela Evropa ima 40-tak vrsta, a Srbija deset", kaže ekolog Nenad Preradović koji sa suprugom, biologom, Milenom Drljačom već pet godina živi na Tajlandu, gde rade kao nastavnici.
Iako su često u potrazi i za drugim životinjama, koje je moguće videti u ovom delu sveta, predmet njihovog interesovanja u najvećoj meri su reptili.
"Zmije imaju jako važnu ulogu u ekosistemu, a po ljude su korisne jer regulišu broj glodara. To su skrovite životinje, uplašene od nas mnogo više nego mi od njih. Svaka zmija će pre gledati da pobegne od čoveka nego da ga ujede"
Topla i vlažna tropska klima pogoduje reptilima, što je razlog tako velikog diverziteta.
"Za nekog ko se plaši zmija, činjenica da toliko vrsta živi u jednoj zemlji je sigurno uznemirujuća. Da budemo iskreni, zmije nisu baš najomiljenije životinje na svetu, iako se tek 12 posto svih vrsta smatra opasnim po čoveka. Zmije imaju jako važnu ulogu u ekosistemu, a po ljude su korisne jer regulišu broj glodara. To su skrovite životinje, uplašene od nas mnogo više nego mi od njih. Svaka zmija će pre gledati da pobegne od čoveka nego da ga ujede", piše Nenad Preradović.
Kako onda dolazi do toga da čoveka ujede otrovna zmija? Gotovo uvek je u pitanju ljudska nepažnja i nemar. Ako nagazite na otrovnu zmiju ili tik pored nje, sa samo papučom na nozi, velika je verovatnoća da će vas zmija ujesti. Najveći broj ljudi na ovaj način ujeden.
Otrovne zmije koriste svoj otrov da bi njime usmrtile ili makar onesposobile plen. Kod mnogih vrsta otrov takođe započinje proces razlaganja plena i pre nego što proguta plen. Dakle, otrov postoji da bi zmiji obezbedio ishranu. Glavna svrha otrova nije da bi se njime ubijali ljudi, zmije štede otrov, i često, kada ujedaju u samoodbrani - ne ubrizgavaju otrov.
Do straha uglavnom dolazi zbog neznanja. Iako se smatra da su ujedi svih otrovnih zmija smrtonosni, veliki broj uopšte nije opasan po ljude, jer njihov otrov nije dovoljno jak da izazove bilo kakve zdravstvene tegobe kod čoveka.
Najveću broj zmija strada na putevima, kada ih pregaze automobili.
Takođe, u ovom delu sveta, posebno u ruralnim oblastima, zmije često smatraju poslasticom. Kada vam neko ovde kaže da voli zmije, to najčešće znači da voli da ih jede. "Teško da na Tajlandu postoje restorani koji služe zmijsko meso, kao u nekim okolnim zemljama, ali ljudi po selima često aktivno love zmije, da bi se njima hranili", objašnjava Nenad Preradović.
Još jedna ljudska aktivnost utiče na ugroženost zmija. U pitanju je popularna turistička atrakcija kada turistima prikazuju, uglavnom, kobre i druge atraktivne zmije. Izvodi se šou, u kom zabavljači rukuju otrovnicama, ljube im glavu i slično. Turiste ovakav vid zabave obično oduševi, ali uslovi u kojima se drže te zmije nisu za oduševljenje. Na tim mestima obično ne prežive druže od nekoliko meseci. Kada zmija ugine, usled loših uslova čuvanja i konstantnog stresa i maltretiranja, vlasnici prodaju meso i kožu.
Mnoge zmije Tajlanda, kao na primer kobre, su zakonom zaštićene jer je procenjeno da im brojnost opada. Ne smeju se ni ubijati, ni odnositi iz prirode. Nažalost, zakon izgleda nije na snazi kada je u pitanju. Pored svega ovog, najveća pretnja po zmije i generalno živi svet, je uništavanje staništa. Kada je Jugoistočna Azija u pitanju, džungle se masovno zamenjuju plantažama kaučuka i palmi, kao i drugih kultura. Na ovaj način se mnogim biljnim i životinjskim vrstama otima stanište, pa su mnoge osuđene na propast.
Otrov postoji da bi zmiji obezbedio ishranu. Glavna svrha otrova nije da bi se njime ubijali ljudi.
"Moguće rešenje je u strožijoj primeni zakona i naravno edukaciji. Mlade generacije treba upoznati sa važnošću različitih ekosistema i svih njihovih činioca, uključujući i zmije. Delimo ovu planetu sa životinjama koje volimo ali i sa onima koje možda ne volimo. Moramo da se naučimo na suživot", kaže Nenad.
Kada su zmije u pitanju, adekvatna obuća i pažljivo hodanje na mestima na kojim ima otrovnih zmija je doviljno da vas od njih sačuva.
Na Tajlandu postoje razne organizacije koje obavljaju ulogu volonterske hitne pomoći, a kojima je jedna od aktivnosti izvlačenje zmija iz kuća i imanja, na koja zalutaju u potrazi za glodarima. "U jednoj takvoj organizaciji smo i mi volontirali i povremeno spašavali zmije iz kuća, odnosno ukućane od zmija. Postoji veliki broj ljudi koji ne žele da naude životinji, već se obrate službi koja će je vratiti nazad u divljinu." Vrsni biolozi i eksperte za reptile, iako malobrojni i žive na udeljenim krajevima, poznaju Tajland kao svoj džep i upućeni su u svaku vrstu.
Izvor: Profimedia/Shutterstock
White-banded wolf snake (Lycodon subcinctus)
Kako se fotografišu zmije?
Nekada naiđu i na desetak, a nekada ne sretnu nijednu.
"Većina zmija Tajlanda je aktivna noću, tako da su naše potrage skoro uvek noćne. Obično podrazumevaju višesatnu sporu šetnju kroz džunglu ili neka druga staništa, uz dobru čeonu lampu. Potrebno je dosta iskustva da se zmije primete, jer su mnoge izuzetno dobro kamuflirane. Potrebno je naravno i da se razbije strah od noćnih šetnji kroz džunglu i što bolje poznavanje vrsta i karakteristika, najviše zbog same bezbednosti, ukoliko dođe do rukovanja zmijom."
