Zašto se jeziva melodija iz 13. veka pojavljuje u filmovima iznova i iznova? (VIDEO)

Ove četiri note iz rekvijuma iz 13. veka mogu se čuti tokom mnogih emotivnih scena u bezbroj filmova. Da li ste i vi primetili?

Izvor: Foto: Profimedia

Vizuelne i narativne aluzije mogu da "skoče" na nas, ali muzika ima tendenciju da deluje na dosta suptilniji način, izazivajući emotivne reakcije bez angažovanja posebnih delova našeg mozga. Jedna od omiljenih melodija režisera, koja se može čuti u pregršt filmskih ostvarenja, je deo iz Dies Irae (Dan gneva), gregorijanskog rekvijema iz 13. veka koji se prepisuje Tomasu da Kelanu. Himna opisuje Sudnji dan, poslednju trubu koja poziva duše pred prestole Božje, odakle će dobri da budu spašeni, a zli proterani u večni plamen.

Naravno, većina ove note zna iz kultne scene u filmu Amadeus gde Mocart komponuje "Dies Irae" za svoj Rekvijem. Jednom kada čujete čarobno zloslutni niz nota, odmah ćete pomisliti na muziku kompozitorke Vendi Karlos iz Paklene pomorandže i Isijavanja. Ali da li ste primetili ove četiri note i u Diznijevom animiranom filmu Kralj lavova, filmu Ratovi zvezda - epizoda IV: Nova nada ili filmu Divan život iz 1946. godine? A tu su i Hari Poter i Dvorana tajni, Bliski susret treće vrste, kao i Sam u kući.

Dies Irae sastavni je deo filmova skoro od kad oni postoje, odnosno od prvog zvučnog filma iz 1927. godine, a sve zbog efekta koji stvara i pojačava osećaj straha.