Mogućnost da otputuju u Afriku nemaju baš svi, ipak, ne tako daleko od centra Beograda, u rezidencijalnom delu grada, Senjaku, nalazi se Muzej afričke umetnosti gde posetioci mogu da dožive sve nedostižne lepote Crnog kontinenta.
Osnovan na temelju kolekcije koje su Veda i Zdravko Pečar sakupili tokom svog višedecenijskog kulturnog i diplomatskog delovanja u različitim zemljama Afrike, Muzej afričke umetnosti (MAU) je jedini muzej u našem regionu koji je isključivo posvećen kulturi i umetnosti Crnog kontinenta.
Veda Zagorac i Zdravko Pečar prvi susret sa Afrikom imali su u Egiptu, a 1958. godine odlaze u Tunis i Alžir, gde Pečar kao ratni dopisnik “Borbe” postaje svedok bitaka za nacionalno oslobađanje Alžira. Za to vreme Veda postaje kulturni ataše pri našoj ambasadi u Tunisu. Nedugo zatim i Zdravko postaje diplomata, i narednih dvadesetak godina provešće uglavnom u zapadnoj Africi.
Pogledajte i Oživite priču o zemlji koje više nema u virtuelnoj šetnji kroz Muzej Jugoslavije
Zdravko Pečar je često isticao da su predmeti u muzej doneti sa dozvolom afričkih državnika. Mnogi su izneseni iz zemalja porekla kao politički gest solidarnosti, kako bi Afrika mogla da bude predstavljena ne kao primitivan, već kao kulturom bogat kontinent. Tako je nastala osnova današnje zbirke muzeja, u kojoj se nalazi oko 2000 predmeta iz Malija, Senegala, Gvineje, Burkine Faso, Benina, Gane, Obale Slonovače, Togoa, Kameruna i Konga.
MAU je svoja vrata beogradskoj publici otvorio 23. maja 1977. godine, a danas na različite načine prati i prezentuje afričku kulturu. U njemu se održavaju predavanja, koncerti, književne večeri, bazari, umetničke radionice, a jednom godišnje, u junu, u Muzeju se održava i Afro festival koji slavi afričku muziku, ples, umetnost, zanate.
Pogledajte i 27 činjenica koje možda niste znali o Africi
Osnovna kolekcija muzeja je godinama obogaćivana otkupima i poklonima ne samo pojedinačnih predmeta već i čitavih zbirki, pa muzejska zbirka sada sadrži nekoliko hiljada autentičnih predmeta tradicionalne umetnosti zemalja zapadne, centralne i istočne Afrike, a ovo su samo neki od eksponata iz stalne postavke:
Maska dean gle, Narod Dan, Liberija
Tekst: Aleksandra Prodanović Bojović, MAU
Prema animističkom viđenju sveta Dan zajednica, sva živa bića imaju besmrtni duh, to jest dušu „du“. Za duhove koji nemaju telesno obličje, veruje se da borave daleko od ljudskih staništa, u Svetoj šumi, a svaki dodir sa njima smatra se opasnim. Ovaj ontološki i komunikacijski jaz između sveta ljudi i sveta duhova premošćuje se tako što se duhovnim bićima daje telesno obličje u vidu maski koje rezbare Dan umetnici. Postoji veliki broj tipova maski posvećenih različitim konkretnim duhovima, i upravo su maske najzastupljenija forma ritualne umetnosti kod naroda Dan. Zajednički naziv im je ge ili gle, čije značenje „čudesna bića“ ukazuje na to da maske nisu, isključivo likovne predstave, već predstavljaju otelotvorene duhove. Maske učestvuju u različitim ritualima i plesnim ceremonijama a njihov „vlasnici“, koji su prvobitno stupili u komunikaciju sa određenim duhom i za njega naručili pravljenje maske, uživaju veliki društveni ugled.
Pogledajte i Jedinstvene frizure pripadnica afričkog plemena – svojevrsni simboli
Dan maske pretežno su antropomorfne, po čemu se razlikuju od većine drugih zapadnoafričkih maski. Upravo zbog toga su i zapale za oko prvim evropskim kolekcionarima, a potom ušle u sve značajnije svetske zbirke i stručne publikacije posvećene afričkoj umetnosti. Prema karakteru duhovnog bića koje predstavljaju dele se na muške i ženske maske. Maska dean gle pripada tipu ženskih maski, predstavljenih nežnim ovalnim licem, istaknutim usnama i uskim očnim prorezima. Prikazuju ideal ženske lepote Dan naroda, a stil izrade je pretežno realističan. Ponašaju se krotko i ne izazivaju strah. Ova maska stara se o dečacima koji za vreme rituala inicijacija borave u Svetoj šumi, van naselja. Njen zadatak je da šalom zabavi stanovnike naselja i da od njih izmoli hranu za dečake i njihove učitelje koji borave u kampu za inicijacije. Oči ove i drugih sličnih maski premazuju su kaolinom (mineralom gline bele boje), kao znak učešća u religijskim svečanostima, pri čemu bela boja asocira na svet predaka.
Pogledajte i Afričke maske
