Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Umetnost

Majstori prerušavanja: Gde se sve kriju slikari među ličnostima na svojim slikama

Autor IgorR
Autor IgorR

U više svojih danas antologijskih filmova, čuveni engleski reditelj Alfred Hičkok imao je običaj da se, pored nosilaca glavnih uloga, pojavljuje nekoliko sekundi u kadru kao: slučajni prolaznik, statista, putnik u vozu, pešak koji ...

 Izvor: Foto: Narodni muzej u Beogradu

Na velikoj međunarodnoj Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, u paviljonu Kraljevine Srbije, pored drugih umetničkih dela upadljivo su se isticala dva velika platna – "Krunisanje cara Dušana" Paje Jovanovića (1859–1957) i "Dolazak cara Dušana u Dubrovnik" Marka Murata (1864–1944). Bilo je potrebno da protekne skoro pola veka od njihove pariske premijere da bi ova dva značajna dela, jedno do drugog, doživela i beogradsku premijeru, u Narodnom muzeju posle oslobođenja.

Ako se ostavi po strani svetla (pleneristička) tehnika za koju su se obojica slikara s razlogom opredelila, kao i istorijsko- nacionalni siže koji je pogodovao političkom trenutku, malo je drugih zajedničkih imenitelja koji bi ove dve slike stavili u istu ravan. Njihovi tvorci su dve potpuno različite ličnosti i različitog porekla; obrazovani su na različitim likovnim akademijama, bili su pod različitim uticajima i, na kraju, ali ne i na poslednjem mestu, imali su različite poglede na prirodu umetničkog dela. Ipak, nisu odoleli da tako značajnim istorijskim događajima iz zlatnog doba srpskog srednjeg veka ne daju lični, osoben pečat.

 Izvor: Profimedia/Shutterstock  Izvor: Profimedia/Shutterstock
Paja Jovanović

Na "Dolasku cara Dušana" Marko Murat prepoznaje se u liku zabrađenog nosača baldahina desno, koji pogledom ispraća svečarski događaj iz starog Dubrovnika. Kod Paje Jovanovića, međutim, stvar je malo složenija. U mnoštvu ličnosti, od kojih su gotovo sve pogledom i položajem tela usmereni ka ličnostima cara i carice, posebno se u grupi dubrovačkih izaslanika, levo, izdvaja glava muškarca sa brkovima i bradom, duge začešljane kose. On jedini gleda u desno, ka nama, ali je njegov pogled usmeren u daljinu. Slikar je to svesno uradio, ostavljajući nam u amanet jednu malu zagonetku.

Muškarac podseća na slikara, ali liči i na onu krunisanu glavu, kralja Milana ("Grof od Takova"), koja je od umetnika poručila delo za goblen, ali je novac za isti taj goblen u međuvremenu ili prokockala ili potrošila na vraćanje dugova. Majstor da ulepša i polaska, Paja Jovanović je ovim pokazao da je bio dobar majstor i prerušavanja i skrivenih poruka.

 Izvor: Profimedia/Shutterstock  Izvor: Profimedia/Shutterstock
Marko Murat

Izvor: Narodni muzej u Beogradu

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka