Da li vam je poznata dramatična scena koja se završava tako što glumac zabada iglu pravo u srce, magično se oporavlja od stanja u koje je pretohodno zapao i za dlaku izbegava smrt?
Iako veoma uzbudljiva, ova scena je nije utemeljena na stvarnim metodima izlečenja. Na kraju, nije bitno da li bi lek koji ste uneli na taj način delovao ili ne; mit se svodi na jednu jedinu stvar - ukoliko zabijete sebi iglu u srce, iskrvarićete na smrt kroz rupicu koja je nastala od igle.
Pogledajte i: Kako kuca matična ćelija srca?
Princip podseća na način na koji treba rukovati balonom - ukoliko ga probušite, teško ćete zadržati vazduh u njemu.
Drugi problem ovog metoda leži u plućima. Verovatnoća da probušite pluća, kao i srce, veoma je velika. Dakle, ne samo da biste iskrvarili već biste ostali bez vazduha.
Otkrijte i: Nauka ispitala da li vreme leči slomljeno srce
U suštini, postoje mnogo lakši načini da lek dođe do srca. Medikament koji se daje ubrizgavanjem pruža dve opcije koje su mnogo bolje od uboda u srce. Preferirani metod počinje intravenoznom terapijom. Ako uzmemo u obzir da se većini ljudi ukupna količina krvi upumpa u telo za oko minut (u zavisnosti od srčanog pulsa i frakcije leve komore), lek koji se na ovaj način daje stiže do srce veoma brzo. Ukoliko lek ne može da se da u venu, brojne vrste mogu jednostavno da se ubrizgaju u bilo koju mišićnu grupu čime bi stigle do srca za manje od 5 minuta.
Saznajte i: Kako je moguće da je Stiven Hoking još uvek živ?
Trenutno, ne postoji terapija u savremenoj medicini koja zahteva da doktor ubode pacijenta iglom direktno u srce. Nešto najbliže tome naziva se perikardiocenteza. Ovaj zahvat izvodi se tako što doktor smešta iglu u opnu koja okružuje srce (perikardijum), kako bi se uklonio višak tečnosti koji pritiska srce (tamponada srca). Lekari u tom slučaju vode računa da igla ne ode preduboko, jer bi tako probušili samo srce.
