Pročitajte zanimljiv odlomak iz nedavno objavljenog putopisa Viktora Lazića. Deo knjige koji vam danas poklanjamo odnosi se na zanimljivu i raznoliku kakvasku kuhinju, koja je prilino slična srpskoj.
U saradnji sa IK "Laguna" poklanjamo vam deo poglavlja pod nazivom "Sa ukusom šašlika".
Kavkaska kuhinja, u kojoj se obilato koriste začini i paprika, oduvek je privlačila gurmane iz svih delova sveta i uticala kako na ruska, tako i na evropska jela. Ali i nad kolačima, i nad supom, i nad hlebom – ovde visi Demoklov mač: gotovo da nema jela koje ne svojataju barem tri naroda i barem dve države! Tako se slučajna opaska o nekoj vrsti hrane može iznenada pretvoriti u političku raspravu u kojoj će putnik, ako ga ne uveri snaga argumenata, svakako biti ubeđivan snagom pesnica.
Da bih to izbegao, odlučio sam da o kuhinji pišem bez podataka o njenom poreklu.
Hačapuri hleb je jedno od onih jela oko koga bi ovde lako mogao započeti rat,a svaki gurman će potvrditi: s razlogom! To je pogača sa sirom. Postoji više vrsta, a meni se najviše dopada ona sa dva sloja sira, unutra i odozgo; prste sam lizao i svaki put kada bi me zapao hačapuri sa jajetom i sirom u sredini.
Na Kavkazu se često služi i kačamak, koji je nekada toliko gust da se seče nožem i jede rukama!
Omiljeni kavkaski začin je abhaska so. To je jak začin crvenkaste boje, koji se dobija mešanjem soli sa alevom paprikom, mirođijom, peršunom i korijanderom. Narodi Kavkaza poznaju i sarmu, koju nazivaju dolma. Mleveno meso je pomešano sa raznim biljem, uvijeno u listove vinove loze i dinstano u sopstvenom soku, kome se često dodaje i abhaska so. Omiljena supa je harčo; veoma jaka i masna, pravi se od jagnjećih kostiju. Često se služi i sos tkemali, kiselo-slatka mešavina od divljih šljiva.
