Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

"Na vratima istoka": Ludilo bez granica

Pročitajte uzbudljiv odlomak iz nedavno objavljenog putopisa Viktora Lazića. Deo knjige koji vam danas poklanjamo odnosi se na avanturu prelaska kavkaskih granica i podseća na zanimljivu anegdotu Nikole Pašića.

 Izvor: Pogled na Kakvaz Foto: Shutterstock

U saradnji sa IK "Laguna" poklanjamo vam delove putopisa.

Toliko sam raznih stvari doživljavao vadeći vize širom sveta da bi se samo o tome mogla napisati zasebna knjiga.

Gde mržnja zavlada, tu razum popušta. Tako je tamo, gde tokom većeg dela istorije nije bilo granica, nastalo bezbroj linija koje su se, uz moć oružja, pretvorile u nepremostive pukotine između naroda.

Prelazak tih linija za mene je bio veliki izazov, nalik borbi u ringu. Nekada bih ja njih nadmudrio, nekada bi me puštali da prođem, pošto bi razum preovladao, ali nekada izlaza nije bilo, pa sam ili bežao iz ringa, ili se od teških nokauta lečio ležeći u tmurnim Staljinovim kazamatima.

Kavkaske granice su ključ ludila; nije ih lako razumeti, a u njihovim lavirintima sakriveni su svi putevi kavkaskih sukoba i najteže muke svakog putnika. Zato ovaj tekst posvećujem suludim graničarima, opakim generalima koji činove utapaju u votki, kao i svim nedužnim ljudima kojima je glupost zgnječila dušu.

Zbog rata između Gruzije i Rusije 2008. godine, njihova dugačka granica bila je više godina  zatvorena a linije trajekata napuštene. Sada je situacija nešto bolja: građani Gruzije i članice ZND-a smeju da pređu ovu granicu samo na jednom prelazu – ali ne i bilo ko drugi! Najviši vrhovi Evrope između ove dve pravoslavne zemlje vekovima su predstavljali most, a tek odnedavno nepremostivu prepreku.

Umesto gostoljublja, na kavkaskim granicama putnika dočekuje ludilo. Toliko su pravila za prelazak zapretana, da ih nijedan graničar ne poznaje! Najteže je, zapravo, bilo tačno saznati koje pravilo važi, koja je granica zaista zatvorena, a kuda bi se pak moglo proći…

U samoj Gruziji postoje dve provincije koje su se otcepile – Abhazija i Južna Osetija – i čiju nezavisnost priznaju Rusija i još nekoliko zemalja. U Abhaziju je moguće ući iz Gruzije, ali uz uslov da se ne prelazi dalje u Rusiju, inače slede teške krivične mere. Granica sa Južnom Osetijom zvanično nije zatvorena, ali nije ni otvorena: uglavnom je nije moguće preći bez težih posledica, u šta sam se uverio.

Granica između Azerbejdžana i Rusije, iako su to zvanično dve prijateljske države, takođe je otvorena isključivo za građane ZND-a. Time je onemogućen svaki prelazak sa juga na sever Kavkaza, od Crnog do Kaspijskog mora!

Granice Jermenije i Turske i Jermenije i Azerbejdžana su već skoro dve decenije hermetički zatvorene. Stoga je oko osamdeset odsto jermenskih graničnih prelaza zatvoreno, te se u ovu državu-enklavu može ući samo na njenom krajnjem severu, iz Gruzije, i na krajnjem jugu, iz Irana.

U provinciju Nagorno-Karabah, koja se devedesetih, nakon kratkog rata, otcepila, nije moguće ući iz Azerbejdžana jer je to i dalje ratna zona, a vlada u Bakuu je zatvorila i ulaz iz Jermenije, koji ne kontroliše. Tako putnici koji se tamo ipak zapute preko Jermenije, mole Boga da to niko u ostatku Azerbejdžana ne sazna, jer će inače biti stavljeni na crnu listu azerbejdžanske vlade, a možda i gonjeni po svetu.

Dok u Evropi možete proći dvadeset država a da čak ne saznate ni kada ste iz jedne prešli u drugu, putovanje po Kavkazu, čak i u okviru jedne države, postaje nemoguća misija…

Evo kratkog pregleda zatvorenih granica tri planinske države:

Azerbejdžan:

  • zatvorena granica sa Rusijom za strance;
  • zatvorena granica sa provincijom Nagorno-Karabah za ostatak Azerbejdžana;
  • zatvorena granica Nagorno-Karabaha sa Jermenijom, ali država ne kontroliše prelaz;
  • zatvorena granica sa Jermenijom.

Gruzija:

  • zatvorena granica sa Rusijom za strance;
  • de fakto zatvorena granica sa Južnom Osetijom;
  • zatvorena granica izme_u Abhazije i Rusije, ali država ne kontroliše prelaz.

Jermenija (80% granice zatvoreno):

  • zatvorena granica sa Turskom;
  • zatvorena granica sa Azerbejdžanom.

Čini se da na Kavkazu najviše vrhove planina nadvisuje jedino netrpeljivost.

Ona je tolika da za pojedince predstavlja problem i kada se o susednoj državi piše – u istoj knjizi!

Jedan moj prijatelj, koji je malo pre mene trebalo da pređe jednu granicu, prvo se uputio na pijacu da kupi poklone za carinike i policajce… Mislio sam da možda ima rođake koji rade u tim službama, sve dok i sam nisam stigao do granice. Već tokom rutinske kontrole počeli su da mi prave probleme, navodno zbog neispravne vize. Preturajući po mom gepeku, carinici pronađoše nekoliko paketa majica s oznakom „Džoni Voker“ – dar sponzora. Lice im se ozarilo, pomislili su da je to poklon za njih, a još sam i veličinu pogodio! Za sekund su majice razgrabljene, a u pokušaju da bar neku spasem, pružio sam im svoju knjigu na dar računajući da će se okaniti odeće.

Kakav savršen paketić za graničara: majica i knjiga zajedno! Ovima je svaki turista – Božic Bata! Svi problemi sa vizom odmah su nestali, a kada sam dao pasoš na overu, mrgodni granicar, koji nije ni izlazio iz pogranične kućice i jedini nije dobio poklon, grmnuo je: „Ma šta će mi tvoj pasoš, majicu i knjigu daj!“

Pred polazak u sledeću državu, uvaživši savet prijatelja, prvo sam otišao na pijacu. Sreo sam grupu Italijana koje su na granici držali satima. Odmah mi je bilo jasno – nisu imali poklon za graničare! Avaj, džabe sam kupovao razne džidžabidže, na sledećoj granici vojnicima su u oči upale moje konzerve sa hranom, takve se ovde ne mogu kupiti… Šta da se radi, podelio sam nekoliko konzervi, na šalteru odmah pružio jednu umesto pasoša, i prošao dalje.

Kako daleko može da ode bezvlašće u organima reda, najbolje se vidi na primeru Gruzije, u kojoj je policija bila prerasla u najvecu mafijašku organizaciju.

Bilo je nemoguće proći deset kilometara kolima, a da vas barem nekoliko policajaca ne zaustavi i ne traži mito! Kako meštani pričaju u šali, tada su na godišnjim svečanostima trojica najboljih policajaca dobijala ovakve nagrade: treći – komplet knjiga, da ispadne pametan kad mu dođu gosti u kuću, drugi – sto dolara, a prvi – privatnu raskrsnicu!

Najveći uspeh predsednika Sakašvilija bila je opsežna reforma Ministarstva unutrašnjih poslova. Dva ministarstva su raspuštena i svi do jednog službenika dobili su otkaz: više desetina hiljada ljudi!

Ostvarili su zapanjujući rezultat.

Danas gruzijska policija, posle Pravoslavne crkve, uživa najveći ugled i poverenje naroda, što je neverovatno u odnosu na druge kavkaske države, pa i na samu Gruziju od pre nekoliko godina…

Jednom su dva seljaka, komšije, tražili da ih primi lično Nikola Pašić, predsednik Vlade Kraljevine Srbije. Želeli su da ih sasluša zbog svađe oko neke ograde koja je pretila da izazove pravi rat u selu. Pašić je odlučio da ih primi odvojeno, u istom danu. Ušao je prvi seljak, izneo svoju stranu priče i opanjkao komšiju koliko god je mogao. Kada je pitao Pašića šta on misli o svemu, Pašić mu je rekao: „U pravu si!“

Seljak je otišao zadovoljan, a u kabinet je ušao njegov komšija i protivnik, ispričao svoju priču, naružio svog nekadašnjeg prijatelja i pitao Pašića za mišljenje, na šta mu je ovaj takođe rekao: „U pravu si!“ I drugi seljak je otperjao zadovoljan.

Mladi sekretar, koji je sve vreme bio u kancelariji, nije mogao da izdrži, pa se sa ustezanjem obratio Pašiću: „Ne razumem… To što su izneli suprotno je I nepomirljivo… Obojica ne mogu biti u pravu!“

Na to je Pašić rekao: „Dečko, pa i ti si u pravu!“

Pašića, zapravo, niko nije ni pitao za mišljenje već za potvrdu sopstvenih stavova, a svaka rasprava bi bila uzaludna i, sem svađe, ne bi donela ništa dobro.

Jedino takva, tipično balkanska mudrost može da spase glavu na Kavkazu, jer je putnik koji se uputi ovim zemljama neminovno svedok čitavog niza suprotstavljenih stavova, zbog kojih je proliveno more krvi.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka