Portret kredom i tušem možda je Leonardovo delo vredno 100 miliona dolara.
"Bjanka Sforca" nije privukla pažnju kada je predstavljena umetničkoj javnosti 30. januara 1998. godine. Za posetioce aukcije kuće "Kristi" u Njujorku, ona je bila samo još jedno uramljeno lepo lice. Niko tada nije znao ko je ona, niti ime umetnika koji je autor njenog portreta. U katalogu je bila zavedena kao obojeni crtež kredom i tušem na pergamentu s početka XIX veka, nepoznatog autora iz Nemačke koji je kopirao renesansni stil. Njujorški trgovac umetninama, Kejt Gens, kupila je sliku za 21.850 dolara.
Možda će vas zanimati i:
-
Umetnost |
18. Sep 2020.
Učitelj koji je stvorio Leonarda da Vinčija, Sandra Botičelija i Mikelanđela Buonarotija
-
Umetnost |
05. Nov 2020.
Deo ljudskog tela koji Leonardo nije uspevao da skicira
Cena se nije promenila ni gotovo 10 godina kasnije kada je kanadski kolekcionar Piter Silverman ugledao Bjankin profil u galeriji Gensove i odmah ga kupio. Crtež možda i jeste iz doba renesanse, smatrao je Silverman. Gensova je usput spomenula Leonarda da Vinčija, to čarobno ime, kao autorov uzor. Silverman je vremenom počeo da se pita šta ako je lično veliki Leonardo autor ovog dela.
Da neko tek tako ušeta u galeriju i kupi crtež za koji se ispostavi da predstavlja do tada nepoznato Leonardovo remek-delo koje možda vredi 100 miliona dolara, zvuči kao urbana legenda. Leonardova dela se zaista retko pronalaze. U vreme kada je Silverman kupio crtež, već 75 godina nije bila pronađena nijedna slika za koju je dokazano da je autentično delo velikog majstora. Nije bilo podataka o tome da je tvorac "Mona Lize" uopšte koristio pergament kao podlogu za svoje radove, nije bilo kopija, niti skica. Ako ovaj crtež jeste autentični Leonardo, gde je onda skrivan čitavih 500 godina?
Silverman je skenirao crtež i poslao ga elektronskom poštom Martinu Kempu, profesoru istorije umetnosti na Oksfordu, inače uglednom stručnjaku za Leonarda. Kemp redovno dobija fotografije slika, ponekad i dve nedeljno, od ljudi koje on naziva "zaluđenicima Leonardom", a koji su ubeđeni da su otkrili neko njegovo nepoznato delo. "Moj spontani refleks je da negiram", kaže mi Kemp. Međutim, "izuzetna životnost" mladog ženskog lica na ovom portretu učinila je da poželi da je izbliza pogleda. Otputovao je u Cirih, gde je Silverman držao crtež u trezoru. Sa dimenzijama 33 x 23,9 centimetara, portret je otprilike A4 formata. "Kad sam ga ugledao", priča Kemp, "naježio sam se. Nenormalan osećaj."
Taj početni drhtaj naterao je Kempa da pokrene sopstvenu istragu. Pomoću multispektralnih skenera visoke rezolucije, uz asistenciju Paskala Kota, Kemp je u prostorijama kompanije "Lumiere technology" u Parizu proučavao slojeve crteža, od prvih nacrtanih linija do kasnijih restauracija. Što je Kemp više detalja zagledao svojih znalačkim okom, to je video više dokaza da je to Leonardova ruka – kako je kosa zgusnuta ispod trake kojom je uvezana, divno prelivanje boja, precizne linije. Osenčeni delovi odaju levorukog slikara poput Leonarda. Izraz lica smiren, ali zamišljen, nalik na nekoga ko je prebrzo odrastao, u skladu sa Leonardovom maksimom da portret treba da otkriva "pokrete svesti".
Kempu je takođe bio potreban dokaz da je ovaj portret nastao za Leonardovog života (1452–1519) i da se istorijski podaci o delu uklapaju u biografiju autora. Pergament je verovatno od teleće kože. Datiranjem radioaktivnim ugljenikom C-14 utvrđeno je da je napravljen između 1440. i 1650. godine. Istoriografija odevanja ukazuje na to da žena na crtežu nosi kostim karakterističan za milanski dvor s kraja XV veka, sa čvrsto uvezanom kosom kakva je tada bila u modi. U to vreme Leonardo je živeo u Milanu i radio dvorske portrete po porudžbini. Perforacija na levoj ivici potreta ukazuje na to da je on bio deo knjige, moguće neke koja je napravljena u čast kraljevskog venčanja.
