Pre 570 godina u Smederevu su prenesene mošti Svetog Luke, kao sećanje na taj događaj, crkva i bolnica u ovom gradu obeležeavaju jubilej.
Ove godine navršilo se 570 godina od prenosa moštiju Svetog Luke u Smederevo. Taj čin smatra se najznačajnijim duhovnim događajem u istoriji Smedereva, a crkva koja nosi ime apostola, jevanđeliste i prvog ikonopisca, nizom događaja obeležava taj jubilej.
U vreme kada je sloboda srpske srednjovekovne države postajala sve neizvesnija, despot Đurađ Branković spas vidi u otkupu i prenosu čudotvornih moštiju Svetog Luke.
Zbog toga je ova znamenita relikvija otkupljena od turskog sultana za 30.000 zlatnih dukata, a zatim stigla iz Rogosa u Epiru u srpsku srednjovekovnu prestonicu, 12. januara 1453. godine.
"Mošti su dočekane na izuzetno svečan način, tu su bili prisutni, osim despota i njegove supruge Jerine, i njihove kćeri i njihovi sinovi koji su takođe bili duboko pobožni. U kasnijim vekovima i njihovi potomci su nastavili da neguju duhovni život, inače sam kult Svetog Luke u Srbiji, vezan je upravo za Brankoviće", kaže dr Snežana Cvetković, istoričarka umetnosti.
Prisustvo moštiju Svetog apostola i jevanđeliste Luke u srpskoj zemlji i u Smederevu imalo je nesumnjiv istorijski i duhovni značaj.
"Vernici pravoslavni, uopšte hrišćani su od početka poštovali mošti svetih svojih, i to je u stvari vrlo važan segment u našem hrišćanskom životu", kaže prof. dr Ignatije Midić, episkop braničevski.
"Sama činjenica da su mošti bile u Smederevu u srednjem veku govori o snazi i značaju naše despotovine u to vreme. Dakle, o snazi koju je Srbija imala i njenoj ulozi u svetu. Iz toga izvlačimo taj zaključak da je samo jedna jaka, kulturno razvijena i duhovno razvijena i materijalno bogata zemlja, mogla da priušti sebi da ima mošti apostola", kaže teološkinja dr Marina Stojanović.
Mošti Svetog Luke čuvane su u Smederevu do pada grada i odnošenja relikvije, 20. juna 1459. godine. Još uvek nije precizno određeno pitanje autentičnosti moštiju Svetog Luke koje se čuvaju u Italiji i oko kojih se spore Padova i Venecija.
Smederevo vekovima neguje sećanja na ovaj događaj. Čin prenosa moštiju, oslikao je 1935. godine ruski umetnik Andrej Vasiljević Bicenko na fresci u hramu Svetog Georgija u Smederevu.
Bolnica u Smederevu takođe nosi ime Svetog Luke, kao i crkva koja obeležava ovaj jubilej.
Autorka: Ana Pendić Stanković / RTS
Možda će vas interesovati i:
-
Tradicija i običaji |
27. Oct 2023.
Sveta Petka, zaštitinicu žena koju poštuju i hrišćani i muslimani: Koja su narodna verovanja vezana za današnji dan?
![Sveta Petka_1562919652.jpg]( "Sveta Petka_1562919652.jpg")
-
Tradicija i običaji |
12. Oct 2023.
Miholjdan: Narodni običaji i tradicija na praznik koji se obeležava u sećanje na svetog Kirijaka
![Kirjak Oštelnik.jpg]( "Kirjak Oštelnik.jpg")
-
Zanimljivosti |
27. Sep 2023.
Jesenji Krstovdan: Praznik na koji se prema narodnom verovanju priprema za zimu
![Vozviždenije -0147824650.jpg]( "Vozviždenije -0147824650.jpg")
-
Tradicija i običaji |
06. Jul 2023.
Sveti Jovan Biljober: Kako se pravi Ivanjdanski venac, koje se bilje u njega stavlja i zbog čega?
![Ivanjdanski venac]( "Ivanjdanski venac")
BONUS VIDEO:
U vreme kada je sloboda srpske srednjovekovne države postajala sve neizvesnija, despot Đurađ Branković spas vidi u otkupu i prenosu čudotvornih moštiju Svetog Luke.
Zbog toga je ova znamenita relikvija otkupljena od turskog sultana za 30.000 zlatnih dukata, a zatim stigla iz Rogosa u Epiru u srpsku srednjovekovnu prestonicu, 12. januara 1453. godine.
“Mošti su dočekane na izuzetno svečan način, tu su bili prisutni, osim despota i njegove supruge Jerine, i njihove kćeri i njihovi sinovi koji su takođe bili duboko pobožni. U kasnijim vekovima i njihovi potomci su nastavili da neguju duhovni život, inače sam kult Svetog Luke u Srbiji, vezan je upravo za Brankoviće", kaže dr Snežana Cvetković, istoričarka umetnosti.
Prisustvo moštiju Svetog apostola i jevanđeliste Luke u srpskoj zemlji i u Smederevu imalo je nesumnjiv istorijski i duhovni značaj.
“Vernici pravoslavni, uopšte hrišćani su od početka poštovali mošti svetih svojih, i to je u stvari vrlo važan segment u našem hrišćanskom životu", kaže prof. dr Ignatije Midić, episkop braničevski.
“Sama činjenica da su mošti bile u Smederevu u srednjem veku govori o snazi i značaju naše despotovine u to vreme. Dakle, o snazi koju je Srbija imala i njenoj ulozi u svetu. Iz toga izvlačimo taj zaključak da je samo jedna jaka, kulturno razvijena i duhovno razvijena i materijalno bogata zemlja, mogla da priušti sebi da ima mošti apostola", kaže teološkinja dr Marina Stojanović.
Mošti Svetog Luke čuvane su u Smederevu do pada grada i odnošenja relikvije, 20. juna 1459. godine. Još uvek nije precizno određeno pitanje autentičnosti moštiju Svetog Luke koje se čuvaju u Italiji i oko kojih se spore Padova i Venecija.
Smederevo vekovima neguje sećanja na ovaj događaj. Čin prenosa moštiju, oslikao je 1935. godine ruski umetnik Andrej Vasiljević Bicenko na fresci u hramu Svetog Georgija u Smederevu.
Bolnica u Smederevu takođe nosi ime Svetog Luke, kao i crkva koja obeležava ovaj jubilej.
