Miholjdan: Narodni običaji i tradicija na praznik koji se obeležava u sećanje na svetog Kirijaka

12.10.2023 08:35

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, danas 12. oktobra obeležavaju praznik Miholjdan.

Izvor: Wikimedia Commons (Public Domain)

Ovaj svetac, prema predanju, živeo je u petom veku naše ere i ostavio je dubok trag u pravoslavnoj tradiciji.

Miholjdan je dan kada vernici sećaju ovog svetitelja, a širom Srbije i drugih pravoslavnih zemalja obeležava se različitim običajima.

Prepodobni Kirijak Otšelnik rođen je u Korintu tokom vladavine cara Teodosija Mlađeg u prvoj polovini 5. veka.

Potiče iz ugledne porodice, s obzirom na to da mu je otac bio prezviter Svete Saborne crkve, a majka Evdokija.

Već u ranoj mladosti, Kirijak se iskazao svojim interesovanjem za Sveto pismo, što ga je navelo da se posveti religioznom životu.

S osamnaest godina, napustio je svoj rodni grad i uputio se u Jerusalim, gde je stupio u manastir. Tokom života, držao se strogih monaških pravila, uključujući i obavezu jednog dnevnog obroka.

Ime "Otšelnik" označava pustinjaka, što ukazuje na to da se Kirijak povukao iz sveta i živeo asketskim načinom života.

On je poznat po svojoj borbi protiv jeretika i origenizma, koji je proglašen za jeres tokom Vaseljenskog sabora 553. godine, po naredbi cara Justinijana.

Pored svoje duhovne uloge, Kirijak Otšelnik je bio poznat kao iscelitelj bolesnih i utešitelj tužnih. Iako nije želeo da mu se pripisuju zasluge za dobra dela, danas ga mnogi pomorci smatraju svojim zaštitnikom.

Takođe, mnoge porodice u Srbiji danas slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika kao svoju krsnu slavu.

Narodna verovanja

"Miholjdan, poznat i kao Kirijak Otšelnik, ima duboko ukorenjeno mesto u srpskoj tradiciji. Ovaj praznik spaja verske običaje s narodnim verovanjima, čineći ga jedinstvenim. Osim toga, običaji vezani za Miholjdan pružaju uvid u našu kulturu i odnos prema prirodi i svakodnevnim poslovima.", rekao je Aleksandar Repedžić, etnolog za BBC.

Narodna verovanja vezana za Miholjdan sugerišu na početak prave jeseni.

Ako su miševi i drugi glodari zakasnili sa pripremama za zimu, prema verovanju, osuđeni su na propast. Toplo vreme oko Miholjdana naziva se i Miholjsko leto, a u nekim krajevima poznato je kao Sitorinjsko, jer se ovog perioda posebno raduju sitorinje, žene koje pripremaju krmelje za stoku.

U skladu s narodnim običajima, Miholjdan je dan kada ne treba obavljati kućne poslove poput čišćenja i spremanja, jer se smatra da se radovi na otvorenom, ako ih ima, ne smeju odlagati zbog dolazeće zime. Međutim, osobe rođene na ovaj dan povezuju se s posebnim talentima i očekuju sreću i blagostanje u životu.

Miholjdan je takođe i dan kada se u Valjevu i okolini održavaju crkveni sabori i vašari. Mnoga sela slave ovaj praznik kao svoju krsnu slavu. Tako, Miholjdan ostaje važan datum u srpskoj tradiciji, prožet religioznim i narodnim običajima.

Izvor: Danas