Vidovdan: Narodni običaji i tradicija na praznik koji se obeležava u sećanje na Kosovsku bitku

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas ,28. juna, obeležavaju Vidovdan.

Iako se Vidovdan kod nas danas proslavlja i zbog istorijskih događaja koji su se odigrali 28. juna. Prema mišljenju istoričara, Vidovdan je važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. Simbol je otpora, negovanja patriotizma, viteštva i herojstva, ali i prekretnica nakon perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

Kao državni praznik, obeležava se radno u sećanje na Kosovsku bitku, koja se odigrala 1389. godine. Međutim, mnogi narodni običaji i predanja povezanih sa drevnim paganskim kultovima i danas su veoma zastupljeni prilikom proslave ovog praznika. 

Narodna verovanja i običaji

Veruje se da se na Vidovdan može videti budućnost, iako je nekada bilo popularno da se 28. juna gata i proriče, danas je u kolektivnoj svesti ovaj običaj povezan sa devojkama i predviđanjem oko budućeg mladoženje. Etnolozi beleže da je u Bosanskoj krajini uobičajeno da devojke veče pred Vidovdan beru crveno cveće vidi i modru vidu, koje su potom stavljale pod jastuk uz reči: "O moj Vide, viđeni, o moj dragi suđeni, ako misliš jesenas da me prosiš, dođi večeras, u prvi sanak na sastanak."

Dok je u istočnim delovima BIH, tačnije u okolini Vlasenice zabeleženo da devojke uoči praznika brale vidovu travu, da bi na sam dan u lonac nalivale vodu, i potom "prebacivale" malo hleba i soli, detelinu sa četiri lista i tkanicu preko lonca. Potom je izgovarana bajalica: "Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila, neka k meni doleti; ako je gladan, evo mu soli i hljeba, neka se najede; ako je žedan, evo mu vode, neka se napije; ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije,, neka pređe."

U severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, devojke na ovaj dan iznose svoje ručne radove kako bi pokazale koliko su vredne, ali i da pokažu imovinsko stanje porodice iz koje potiču. Malo južnij, tačnije u Mačvi, na današnji dan se obeležavaju zadušnice. Izlazi se na groblje i tom prilikom se nosi riba kao žrtva sv. Vidu.

S druge strane, održalo se i verovanje da je na ovaj dan poželjno rano izjutra ustati i umiti se vodom u koju je prethodno bila potopljena trava vidovčica, kako bi oči bile zdrave tokom cele godine. Još jedan običaj povezan sa zdravljem očiju govori da bi danas trebalo ustati pre zore i izgovoriti molitvu za vid, dok se gleda prema Suncu.